Često se pominje da je veoma korisno organizovati se, da se tako obaveze mnogo lakše i efikasnije završavaju. Međutim, ima onih koji u tome preteraju, pa od nečega što bi trebalo da im olakša naprave dodatni teret. Rešenje je, po običaju, "zlatna sredina".
Na šta mislimo? Kako organizacija može da postane teret? Može, ako sve mora da ide po precizno utvrđenom planu, računajući i ono što bi trebalo da vas opusti. Recimo, prošetate malo uveče sa ćerkom, ali nemate vremena da zastanete i pomirišete ruže iz komšijskog dvorišta jer ste isplanirale da pređete tačno tu-i-tu rutu i da se vratite tačno tad-i-tad da biste počele da pripremate večeru. I onda, ta šetnja više nije uživanje, već je još jedna obaveza, nakon koje žurite na sledeću, u kojoj takođe nećete nimalo uživati.
Da ne bude zabune, nije dobro ni ako ste u konstantnom haosu, sve radite onako kako vam naiđe, ništa ne uspevate da isplanirate… Takav način života može nakratko da deluje uzbudljivo i zanimljivo, ali nakon izvesnog vremena postane krajnje stresan i naporan. Ali, ako isplanirate svaku sitnicu, onda sve osećate kao obavezu, i ni u čemu ne uspevate da uživate – ne uspevate, zapravo, da živite sopstveni život. I upitate se, recimo, kome li pomaže ona preporuka da svakog dana provodite bar nešto kvalitetnog vremena sa decom, eto, vi svako veče prošetate sa ćerkom, ali ne osećate da vam se razvija neka bliskost, niti zaista u tome uživate.
Ono što je neophodno isplanirati kako bi stvari funkcionisale i kako ne biste bile u konstantnom haosu, planirajte. A vreme određeno za opuštanje provedite zaista opušteno – ako, na primer, vodite decu u zoološki vrt, nemojte insistirati da obiđete svaki kavez niti smatrati taj obilazak nepotpunim ako ne vidite sve jer deca maltene sve vreme koje imate na raspolaganju provedu gledajući leoparde. Ako je vreme za uživanje, uživajte, bez pravljenja obaveze od toga.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com