Evi Poumpouras, bivša agentkinja američke tajne službe i ekspertkinja za detektor laži, podelila je u nedavnom intervjuu zanimljive uvide o prepoznavanju lažova tokom ispitivanja. Gostujući u podkastu „Dnevnik jednog izvršnog direktora“, Evi je otkrila jednu ključnu stvar koju osumnjičeni često rade koja ih odaje.
Poumpouras je ispričala priču o najboljem lažovu kojeg je ikada upoznala – čoveku koji je uhvaćen kako instalira skimmer uređaje na bankomate da bi ukrao informacije o kartici. Uprkos tome što ga je opisala kao „baznog kriminalca veoma niskog nivoa“, ovaj čovek je uspeo da ostane neverovatno miran i ubedljiv čak i kada mu je prikazana fotografija koja ga direktno povezuje sa zločinom.
Međutim, taj osumnjičeni je napravio jednu grešku koja je agentu dala do znanja da ne govori istinu. Bio je previše kooperativan i često je ponavljao fraze poput: „Kunem se Bogom, Bog mi je svedok, Bog zna da nisam ja“. Agent objašnjava da je to često znak da osoba nije iskrena.
‘Božija intervencija’
„Mi to zovemo božanskom intervencijom“, objasnila je ona. „Kad god ste čuli da neko često spominje Boga kao svedoka, znali ste da postoji problem. Zašto vam je potreban Bog da garantuje za vas? Često su nam ljudi dolazili sa Biblijom ili brojanicama. Kad god bismo to videli u čekaonici, odmah pomislili bismo: ‘Nemojte ih čak ni stavljati na poligraf, oni su to uradili’.“
Međutim, Evi ističe da takvi znaci nisu uvek dokaz laži. Detektori laži nisu nepogrešivi i njihovi rezultati se često ne prihvataju na sudu. Postoje dokumentovani slučajevi da su lažovi prošli testove, dok su pošteni ljudi etiketirani kao lažovi.
Ova saznanja ukazuju na složenost prepoznavanja laži i potrebu za pažljivom analizom svih okolnosti i ponašanja osumnjičenih. Dok se poligrafi i dalje koriste kao istražno sredstvo, njihove rezultate treba tumačiti oprezno i uz dodatne dokaze.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com