Verovatno je većina nas iskusila napad anksioznosti, bilo zbog škole ili posla, loših vesti ili nervoze. Ljudi koji pate od anksioznosti, ovakva osećanja mogu prerasti u ponavljajuće misli ili brige koje utiču na naš svakodnevni život.
Ali, anksioznost se može manifestovati i fizičkim simptomima, kažu iz Američkog udruženja psihologa. Dr. Sai Ačutan, psihijatar u kompaniji Cygnet Health Care u Velikoj Britaniji kaže da većinu simptoma izaziva preterana produkcija hormona stresa kortizola, adrenalina, noradrenalina i vazopresina.
Ovi hormoni kod nas pobuđuju fizičko stanje spremno za borbu ili beg, zbog čega i dolazi do ubrzanog disanja, pulsa i znojenja. Stručnjaci upozoravaju, ovi simptomi mogu ukazivati da se borite s anksioznošću, piše Klik.hr.
Glavobolja
“Glavobolje mogu biti deo simptoma anksioznosti, ali glavobolja do anksioznosti može i dovesti,” kaže dr. Anup Ačutan, glavni psihijatar u klinici Cantourage u Britaniji. Glavobolje mogu da oslobode simptome stresa, a ponekad je teško razaznati šta se javilo pre: glavobolja ili anksioznost. Takođe, kod anksioznih poremećaja može doći i do vrtoglavice.
Kardiovaskularni problemi
Stezanje u grudima ili ubrzano lupanje srca česti su simptomi kod ljudi koji pate od anksioznosti. Do toga dolazi jer hormoni stresa uzrokuju sužavanje krvnih sudova, a to izaziva visoki krvni pritisak i ubrzani puls.
Anksiozni poremećaji se takođe vežu sa smanjenom funkcijom vagusa, nerva koji prenosi informacije između mozga i unutrašnjih organa.
Probavni simptomi
Anksioznost u naš probavni sistem dovodi više hormona stresa, a to pak vodi do probavnih problema kao što su nadutost, bolovi u stomaku, mučnine i zatvora. Anksioznost i niski prag tolerancije bola u unutrašnjim organima usko su povezani, a mogu biti izazvani kombinacijom genetskih faktora i iskustva u ranom životu, objavljeno je 2017. u časopisu Frontiers in Systems Neuroscience.
Hormon stresa može poremetiti ravnotežu bakterija u probavnom traktu, zbog čega dolazi do upala i drugih problema.
Loš imunitet
“Oslobađanje kortizola u dužem periodu dovodi do povećanih izgleda za zarazu,” dodaje. Kortizol, hormon koji se pojačano luči tokom perioda anksioznosti, može uticati na imunološki sistem, ometajući proizvodnju belih krvnih zrnaca koje se bore protiv zaraze“, veli Ačutan.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com