Mihail Labkovski je ruski psiholog poznat po svojim žestokim opaskama o ljubavi, životu i ženama.
Ljubav
Merimo ljubav nivoom patnje. U zdravoj ljubavi – reč je o tome koliko si srećan.
Žena nikada ne bi trebalo da toleriše u vezi ono što joj se ne sviđa. Treba odmah da priča o tome, a ako se muškarac ne menja, treba da se raziđu.
Usamljenost – to nije nedostatak ljubavi, to je odsustvo interesa za sebe, još od detinjstva.
Muškarci su kao deca, sviđa im se kad žena ima karakter.
Sigurnost srećnog porodičnog života, braka i seksa sa samo jednim partnerom, samo je u jednom – stabilnoj psihi. Bez izuzetaka i kompromisa – to je sve direktan put kardiologu ili onkologu. Kad čovek ima stabilnu psihu, on može da živi s jednim partnerom ceo život. I da ga voli.
Ako želiš da se udaš, u vezi si ili čak živite zajedno šest meseci ili godinu dana i ništa se ne događa, moraš ga jednom pitati želi li on porodicu i brak. Ako muškarac nije spreman da osnuje porodicu, znači da je došlo vreme da se pozdraviš s njim. Na lep način, naravno. Tipa: „Ja imam snažna osećanja prema tebi i nastaviću u istom duhu, ali daleko od tebe.“
Ako ti s muškarcem nije prijatno na prvom, drugom ili trećem sastanku, ne dogovaraj četvrti. Na prvom sastanku muškarac prikazuje sebe u najboljem svetlu, a ako ti već tada nije prijatno s njim, onda iz toga odnosa ništa dobro neće proisteći ni u budućnosti.
Kad je reč o mladim, uspešnim i lepim ženama koje ne mogu da pronađu partnera jer navodno imaju visoke standarde i očekivanja, one zapravo imaju strah od partnerskih veza.
Ako čovek drugom čoveku menja ceo svet, to znači da on nema lični svet.
Šta treba da radiš da bi se udala? Sve u svemu treba činiti samo jedno – biti svoj. To je dovoljno.
Ljudi koji ne vole sebe ne mogu da vole jedni druge, zato oni ne mogu biti srećan par.
Prestani da se žališ
Šta želiš da postigneš kad se žališ nekome o svojim problemima? Ti želiš da se žališ, a ne da rešiš probleme. To je neki kult jadikovanja – naš izum. Lakše je patiti nego živeti srećno. Zdrava osoba će ili prihvatiti situaciju kakva je, ili će istu promeniti. Neurotična osoba neće ni jedno ni drugo. To se od odnosi i na fizičku bolest – dok se psihički zdrava osoba leči od bolesti, neurotična osoba će hteti da bude bolesna, jer će tako imati razlog da kuka. To je skoro pa hobi – izmisliti sebi problem i patiti zbog njega.
Ljubav prema sebi
Skromnost nije vrlina. Zbog iskompleksiranosti, nesigurnosti i niskog samopoštovanja devojka živi bez polnih odnosa i odnosa, ne zato što je loša već zato što se loše odnosi prema sebi. Zadatak psihologa je da je izbavi od toga.
Nikome ne treba neko ko ne treba samom sebi. Onaj ko prihvata sebe onakvim kakav jeste – živi ispunjen život, uprkos svim mogućim svakodnevnim problemima.
Menjaj sebe, a ne druge
I to se odnosi prvo na odgajanje dece. Ne možeš ih prisiliti da rade nešto, ako to ti ne radiš. Deca usvajaju ne ono što njima govoriš, već ono što radiš i kako se odnosiš prema drugima. U ovom slučaju jako je koristan savet stjuardese: prvo stavi masku s kiseonikom sebi, a tek onda detetu.
Ne plaši se sreće
Većina ljudi je odrastala u porodicama koje ne praktikuju uživanje u životu i gde članovi nemaju naviku da govore da im je dobro i da su srećni. Nesposobnost roditelja da se raduju i da se smeju prenosi se i na decu, koja počinju da misle da tako funkcioniše ovaj svet. Druga greška je misliti da za sve dobro moraš platiti kasnije. Mi se bojimo da osećamo zadovoljstvo u životu i povezujemo to s nečim pokvarenim, piše Blic Žena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com