U Jednoj Fejsbuk grupi u kojoj su okupljeni ljubitelji Grčke i letovanja u ovoj zemlji osvanula je objava jednog člana, koja je nasmejala neke, a mnoge je i iznervirala. On je napisao šaljiv tekst o podeli turista po mestima letovanja.
Andrija iz Srbije opisao je profile ljudi koji godinama letuju u Grčkoj. Mada je bilo i onih kojima je objava zasmetala, mnogi su je ispratili sa oduševljenjem i smehom.
„Evo ga dopunjeno izdanje teksta o podeli turista po mestima letovanja. Edicija 2023.“, napisao je i krenuo redom po omiljenim letovalištima srpskih turista u Grčkoj.
Nei Pori – najgori, spremni da brane izbor za letovanje kao kaubojci utvrđenje. Šta ih tamo toliko privlači nije nikom jasno, Grcima pogotovo. Zajednički imenitelj plaža, dečica, komarci.
Paralija – bukvar srpskog turizma. Ko položi ide dalje, mada mnogi nisu prešli u veći razred. Destinacija za turiste koji strane jezike pričaju rukama. Slike mora i plaže se u grupama dele ponekad jer je samo ponekad more čisto.
Halkidiki (Kasandra) – sveto trojstvo turizma, Polihrono, Hanioti, Pefkohori. Stalno svađa koje mesto je bolje mada je utisak da je sve isto s***nje, drugo pakovanje. Pojedini godinama letuju u istom mestu u istoj zgradi u istom studiju. Ludilo!
Sitonija – to su isti oni turisti sa Kasandre, samo sad pričaju ‘mi više volimo Sitoniju, bolje su plaže’. Misle da su apgrejdovana verzija turista. Svi se, po pravilu kad tad vrate na Kasandru.
Lefkada – svi imaju iste slike, sa istog mesta, sa visine, samo su devojke (žene) različite. 50 nijansi plavog. Večno raspravljaju koje je more bolje Jonsko ili Egejsko.
Tasos – prelaze hiljade kilometara oko ostrva u potrazi za najlepšom plažom kao za eliksirom mladosti. I svi imaju onu njihovu najlepšu plažu. Verni su i vraćaju se više puta. Još samo da nauče kad ide trajekt iz Keramotija da ne postavljaju jedno isto pitanje hiljadu puta.
Stavros i okolina – tihi, retko kad nešto objave, kao da ih je sramota što su tu na moru. Ili nemaju čime da se pohvale. Ne gube ni burme, čudni neki ljudi.
Južna Grčka – postoje i turisti koji su se odvažili da krenu u bespuće Grčke ispod Platamona u osvajanje ostrva, Peloponeza, Atine. Na njih se gleda kao na avanturiste koji idu u neistražene predele bez dovoljno informacija o ceni girosa, ležaljki, automehaničarima… njihove objave uglavnom imaju po nekoliko lajka uz skroman komentar ‘lepo’, a u sebi se misli Bože budale, pored onako lepog Nei Porija oni lutaju nekim Kikladama“, stoji u Andrijinoj objavi, koja se mnogima svidela.
„Haha genijalan opis. Nadam se da svi shvataju da je ovo sarkazam“, „Gde su Sivota, Parga, Vrahos, Preveza? Jesu li i to neistražena bespuća? Ili prelazna faza ka neistraženim bespućima. Super tekst!“, „Odličan tekst, nasmejah se!“, „Pravda za kamenjar u Leptokariji“, „Brate svaka ti zlatna što si je ovde napisao“, „Originalno“, bili su neki od komentara.
Ipak, oni koji su se osetili prozvanim, nisu imali reči hvale za ovu podelu.
„Odavno nešto sa manje ukusa i humora nisam pročitao“, „Ma najbolje nigde da se ne ide i niko nikad ništa da ne objavi niko ništa da pita, niko da pohvali niko da kudi… Kako vi što sedite na prvom oblaku do Zevsa, ne bi imali koga da ismevate!!! E tugo moja, čime vi svoju sujetu hranite“, bili su komentari onih kojima se objava nije svidela.
Jedan gospodin koji se takođe osetio prozvanim, imao je potrebu da objasni zašto se turisti iz Sitonije ne čuju u grupi.
„Mi iz Stavrosa mudro ćutimo jer je ovde vazdušna banja, more čisto, raznolike plaže i plitko i duboko, ležaljke samo uz kafu stalno pirka vetar, nema meduza i otrovnih riba, ne skidaju nam tablice, ima vode ceo dan, giros vrhunski u Piatsi samo 3€, okruženi brdima sa šumom, nema cike vriske ni diskoteka, noću hladno pokrivaš se ( ne treba klima) dosadno i vrhunski odmor sa skromnom potrošnjom. I da za naše iz Zr i okoline ovde je pijaća voda iz česme veoma dobrog kvaliteta. Pozdrav baš sada iz osunčanog Stavrosa“ napisao je on.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com