U Beogradu borave naučnici koje Kuba čuva kao svoje nacionalno blago. To su predavači na Medicinskom fakultetu u Havani, koji u okviru naučnih institucija u kojima rade učestvuju u istraživanjima vakcina za sve oblike kancera, koje su mnogima na Kubi produžile život sa najopakijom bolešću.
Dr Reno Sespedes je dečji onkolog i šef pedijatrije na Institutu za onkologiju i radiobiologiju, a dr Anabeli Estevez Garsija je istraživač Internacionalnog zdravstvenog centra „La Pradera“.
Kubanska vakcina koja olakšava i produžava život sa karcinomom pluća i do 12 godina poznata je pacijentima u Srbiji, mnogi i koriste tu terapiju, ali je malo poznato da su kubanski onkolozi uspeli da taj lek primene i kod pacijenata sa primarnim tumorima centralnog nervnog sistema, epitelijalnih tumora glave i vrata, raka jednjaka i pankreasa.
Tim doktora Sespedesa postigao je impresivan uspeh u lečenju raka mozga i centralnog nervnog sistema kod dece. Pošto deca nemaju iste proteine kao odrasli, nisu reagovala na „cimareks“, jedan od lekova koji je dao odlične rezultate. Ali njihove studije molekularne biologije pokazale su da pojedini veliki tumori centralnog nervnog sistema ipak reaguju na lek. Postoji jedna grupa dece koja ima najviše koristi, to su deca sa gliomima i tumorima na delu mozga koji određuje disanje, kardio vaskularnu funkciju, rad digestivnog trakta i reguliše telesnu temperaturu, objašnjava doktor Sespedes.
„Nodularni, tumori koji su učaureni, tretirani su zračenjem, jer nisu mogli da se operišu. Samo 10 odsto te dece bi živelo sa bolešću najviše dve godine. Uradili smo studiju da vidimo da li možemo da tretiramo gliome. Primetili smo da su, kada se zrače uz monoklono antitelo, neka deca odlično reagovala, ali neka ne. Ipak, došli smo do nekih 50 odsto preživljavanja do 2 godine. To nam budi nadu, jer je to prvi put da se može postići ovakva vrsta kontrole. Rusija je jako zainteresovana za ovo istraživanje, žele da zajednički dalje radimo na vakcini“, otkriva ovaj čuveni lekar.
Dodaje da su za dalja istraživanja zainteresovane Kanada i SAD. Roditelji obolele dece iz Amerike nekako su došli do vakcine i postigli dobre rezultate u lečenju. Iako su odnosi Kube i SAD specifični, uz sve probleme, naučnici ipak uspevaju da se povežu, pa se nadam da ćemo pomoći mnogima u toj zemlji, ali i celom svetu, kaže doktorka Garsija.
„Trenutno sarađujemo sa Institutom ’Rozvel Park‘. Već nekoliko godina smo povezani preko Instituta za molekularnu biologiju i istražujemo vakcine protiv kancera, a nedavno smo potpisali ugovor kako bi se pojačao razvoj istraživanja. Tu nema nikakvih problema, ipak naučnici vode svoju politiku. Sa Rusijom, koja nam je kroz celu istoriju prijateljska zemlja, imamo sjajnu saradnju. Pre godinu dana jedni drugima dostavili smo sve rezultate kliničkih ispitivanja. Oni su veoma zainteresovani za naša biotehnološka dostignuća i proizvode za tretmane različitih bolesti. Cilj je da se poboljša naučna saradnja i da se proizvodnja vakcina organizuje i u Rusiji“, kaže doktorka Garsija.
Ona je jedna od zaslužnih za napredak kubanske medicine u primeni imunoterapije i to ne samo kroz vakcinu za kancer pluća, koja je u Srbiji najpoznatija. Lekari u Havani uveliko koriste tu terapiju i za druge oblike karcinoma.
„Kada je reč o prostati, lek je pred registracijom, pa još ne možemo svetu da pokažemo rezultate. Govorim o ’cimaheru‘. To je humanizovano monoklono antitelo stvoreno protiv receptora epidermalnog faktora rasta. To je receptor koji se dugo istraživao, ne samo na Kubi. To je glavni put kancerogeneze, mehanizma koji utiče na stvaranje maligne ćelije. Lek ima odlično delovanje, sjajno utiče na te receptore. Pomogli smo pacijentima sa primarnim tumorima centralnog nervnog sistema, epitelijalnih tumora glave i vrata, raka jednjaka i pankreasa. Lek se odnedavno primenjuje i za tumor pluća kod nemalignih ćelija“, kaže doktorka Garsija.
Drugo čudo kubanskih onkologa je „cimavaks“, lek registrovan za kancere pluća u etapama 3B i 4. Pokazao je dobre rezultate i kod lečenja raka debelog creva i rektuma, ali samo u slučajevima kada se pojave metastaze.
Ovi čarobnjaci, kako ih nazivaju pacijenti koje smo sreli u prostoru u kojem borave u Beogradu, kažu da je Kuba siromašna zemlja, ali da je internacionalni sistem zdravstvene zaštite godinama na prvom mestu imao razvoj istraživanja u oblasti onkologije.
Kuba je u svetu čuvena po vakcini, ali i po cigari. Uporedo sa istraživanjem na lekovima, radi se na prevenciji. Najponosniji su na smanjenje smrtnosti kod novorođenčadi, ali kažu da su duvan, alkohol i izlaganje radijaciji i dalje veliki problem.
„Procenjuje se da će kancer do 2030. godine biti najveći uzročnik smrtnosti na svetskom nivou. Sve je više obolelih od kancera i sve više umrlih svake godine. Ali svi možemo da se borimo protiv pušenja. Kod nas na Kubi poslednjih godina smanjuje se broj pušača, i žena i muškaraca, zbog antipušačkih kampanja. Istovremeno, u kapitalističkim zemljama promovišu se ’malboro‘ i ’vinston‘, hamburgeri i koka-kola, brza hrana, e tu je onda teško da se uradi prevencija“, kaže doktor Sespedes.
Kubanski stručnjaci u Srbiju su došli preko agencije ’Consulta al futuro‘, koja jedina u regionu ima dozvolu da primenjuje njihovo znanje, a veliku podršku za rad sa pacijentima u našoj zemlji dala je i Ambasada Kube u Beogradu.
Tokom boravka u Beogradu naučnici će se videti sa pacijentima, dr Garsija je ovde treći put, ali će posetiti i različite zdravstvene institucije, privatne i državne, jer je planirana saradnja vezana za kubansku terapiju.
„Mi znamo da vreme za to dolazi, ali razgovori su na nivou vlada, tako da ne možemo da govorimo o tome dokle je taj proces stigao“, kažu onkolozi.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com