Postoje prilike u kojima se kolektivno skuplja novac za poklon nekome. Recimo, kolegama iz firme koji se venčavaju, ili su u bolnici i želi im se brz oporavak, ili im se čestita rođenje deteta, ili… Takvih prilika se u nekoj firmi skupi dosta, a vama se može desiti da traženi novac jednostavno nemate.
Ovakva skupljanja novca nekad idu po principu da svako da istu – unapred utvrđenu – sumu. Ono što je u početku bio lep gest prema kolegama vremenom postane automatizovano i dođete u situaciju, ako se broj ljudi u firmi poveća a običaj ostane isti, da vam svaki čas traže novac za nešto, i to, neretko, za ljude koje jedva znate, a svakako da vam nisu ni po kojem osnovu bliski. Vi dovoljno novca nemate – i tako jedva sastavljate kraj s krajem – i to i kažete kada vam ga traže, i ništa ne priložite, ali se bojite kako bi se na to moglo gledati, da vas neko ne "prozove" zbog toga. Ne biste da se samo vi izdvajate, niti da ispadnete neka zlobna škrtica koja neće da priloži kad se neko venčava, dospe u bolnicu, dobije dete… Ipak, ne vidite ni zašto biste davali novac koji nemate za poklon nekome koga maltene i ne poznajete.
Mada je želja da ne dajete novac koji vam je potreban za osobe koje i ne poznajete sasvim razumljiva, moguće je da će u nekom trenutku biti gunđanja jer se izdvajate. Međutim, sasvim je sigurno da niste jedini u vašoj firmi s takvom željom, pa bi se moglo pokazati kao dobra ideja da predložite da se usvoji neka preciznija (i više fer) politika firme povodom toga. Recimo, da svako daje novac samo za one osobe koje su mu prijatelji. Ili, još bolje (pošto biste prijateljima i bez mešanja firme poklonili nešto ako ste u mogućnosti da to učinite), da ne bude nikakve obaveze davanja novca, već da se za sve takve prilike nabave lepe čestitke na koje će se onda svi potpisati. To je lep znak pažnje, a nikog ne obavezuje na trošak. Vrlo je verovatno da bi ovakav predlog naišao na opšte odobravanje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com