Sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin 12. aprila 1961. godine postao je prvi čovek koji je napustio Zemljinu orbitu u vinuo se prema bespućima Svemira. Imao je tek 27 godina. Njegov put u letelici Vostok trajao je 1 sat i 48 minuta.
Kapsula je putovala brzinom od 27.400 kilometara na čas. Njome se upravljalo automatski jer medicinsko osoblje i kreatori letelice nisu bili sigurni kako će ljudsko biće reagovati na bestežinsko stanje.
Starija ćerka Jurija Gagarina, Elena, podelila je sa svetom mnoge detalje iz života njenog oca koji nisu opšte poznati. Između ostalog, otkrila je kvalitete koji su Gagarinu pomogli da postane prvi kosmonaut na planeti.
Ona je u intervjuu za televiziju „Rusija 1“ uz jedinstvene slike iz foto-arhive RIA Novosti govorila o epizodama iz života sovjetskog kosmonauta o kojima malo ko zna.
Prema njenim rečima, neke od važnih osobina Gagarina koje su mu pomogle da postane kosmonaut bile su unutrašnji osećaj za vreme, sposobnost da podjednako pažljivo radi u bilo koje doba dana, kao i da brzo „prikupi“ snagu.
„I moram da kažem da je imao vrlo redak kvalitet koji se sreće kod malog broja ljudi, a to je da je imao jednaku sposobnost za rad i danju i noću. Bilo mu je nevažno koje je doba dana, bilo mu je potrebno da radi“, rekla je Gagarina.
Istovremeno, istakla je da se pokazalo da je taj kvalitet važan za pripremu za let, jer je u različitim situacijama koje mogu da se dogode tokom leta važno da „osoba ima iste reakcije i danju i noću“.
Elena Gagarina, koja je inače direktorka muzeja Moskovskog Kremlja, takođe je ispričala da njen otac nikada nije koristio budilnik i da mu je „unutrašnji sat“ pomagao da se budi u određeno vreme.
Prvom kosmonautu planete bilo je potrebno 40 minuta sna da se odmori ako je tokom dana bio izrazito umoran, rekla je njegova ćerka i dodala da je nakon kratkog odmora mogao da nastavi da „radi, ide na sastanke, događaje“.
Strastveni lovac kojeg umalo nije ubio ris
Kako je rekla, Gagarin jednom je jednom prilikom zamalo postao žrtva risa. Ona je objasnila da mu je tokom lova ris skočio na leđa.
„Samo zahvaljujući svojoj reakciji se spasio i uspeo da ga upuca“, dodala je.
Prema njenim rečima, Gagarin je imao „oštro“ oko i munjevite reakcije. Lov je bio njegova strast, tamo se odmarao samo sa svojim prijateljima, rekla je ona.
Brzo pronašao zajednički jezik sa Kastrom
Ćerka Jurija Gagarina se osvrnula i na odnos njenog oca sa kubanskim liderom Fidelom Kastrom, rekavši da su brzo pronašli zajednički jezik i da su donekle bili slični.
Prema njenim rečima, Kastro je održavao kontakt sa Gagarinovom porodicom i nakon njegove smrti. Kako je rekla, kada je nakon njegove smrti dolazio u Sovjetski Savez, „uvek je nalazio vreme da dođe do njene majke barem 15 minuta i prosto da se pozdravi sa njom“.
Čovek kojem kod kuće sve ide od ruke – osim kuvanja
Jurij Gagarin je umeo da radi apsolutno sve kod kuće, ali nije umeo da kuva, rekla je njegova ćerka.
Prema njenim rečima, ne seća se da im je „ikad došao bravar ili električar kako bi nešto popravio kod kuće“, budući da je Gagarin sve radio vrlo brzo i dobro.
Međutim, istakla je da njen otac nije umeo da kuva.
„Hrana uopšte nije bila njegov fah“, rekla je ona.
Veliki ljubitelj sporta od malih nogu
Gagarinova ćerka je naglasila da je njen otac od detinjstva bio veliki ljubitelj sporta, posebno košarke i skijanja na vodi.
„Jurij Aleksejevič je od malih nogu voleo sport, uvek se bavio različitim sportovima. I njegova najveća ljubav je bila košarka. Bez obzira na to što nije bio visok, uvek je bio kapiten košarkaškog tima, gde god i kakav god tim da je formiran“, izjavila je Gagarina.
S tim u vezi, dodala je da je voleo i da igra hokej, a voleo je i skijanje, lov i ribolov. Takođe je rekla da se Gagarin zaljubio u skijanje na vodi prvom prilikom kada ga je probao.
Još jedna njegova strast bila je bilijar. Gagarina je ispričala da je igrao bilijar kao profesionalac, ali da ne zna gde je to naučio.
Popularan u Indiji
Istovremeno, ispričala je da su se stanovnici Indije 20 kilometara spuštali sa planina kako bi videli prvog kosmonauta nakon njegovog svemirskog leta.
„Kada delegacija koju Gagarin predvodi tokom putovanja u inostranstvu putuje po Indiji iz Delhija u Kalkute, ljudi stoje duž čitave rute. I često su to ljudi koji su došli iz najudaljenijih krajeva. Ponekad su se spuštali sa planina 20 kilometara da bi videli Gagarina“, objasnila je ona.
U svetu se 12. aprila obeležava Dan kosmonautike. Ove godine navršava se 60 godina od kada je raketa-nosač „Vostok“ u orbitu lansirala svemirsku letelicu „Vostok 1“ u kojoj se nalazio sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin – prvi čovek u svemiru. Nakon što je napravio jedan krug oko Zemlje, Gagarin je sleteo u Saratovsku oblast.
https://www.instagram.com/p/CNjp8bfLOPJ/
Misterija Gagarinove smrti
Gagarin je nakon leta u Svemir postao svetska zvijezda, a dobio je i unapređenje. Sovjetske vlasti prebacile su ga na testiranje aviona MiG pod obrazloženjem da žele da ga sklone od opasnosti. To je, nažalost, završilo kobno.
27. marta 1968., Gagarin i njegov instruktor Vladimir Serjegin poginuli su na rutinskom letu u MiG-u 15. Poslednji službeno objavljeni dokumenti, s kojih je tek 2010. skinuta oznaka tajnosti, govore kako je Gagarin naglo zakrenuo MiG-om da bi izbegao meteorološki balon. Tada je izgubio kontrolu nad avionom što je dovelo do pada i pogibije njega kao i instruktora Serjogina.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com