Umro je drug Tito!
Ovu vest pročitao je pre tačno 37 godina Miodrag Mile Zdravković, u to vreme već vrsni spiker RTV Beograd, i – postao legenda. Od tog 4. maja 1980, od 18.50, postao je „čovek za važne vesti“, mada je i pre tog istorijskog datuma čitao informacije s teleprintera o Čehoslovačkoj 1968. ili o Konferenciji o nasvrstanima u Kairu, te saopštenje o Kenedijevoj smrti.
Teška srca izgovorio sam ove reči, jer sam pre tog trenutka krišom plakao – priča nam Zdravković, koji je rođen u Rgotini kod Zaječara pre devet decenija, ratovao u NOB-u i uz veliku muku postao vrsni TV spiker. – Desilo se da je ta vest pročitana, kako su kasnije novine pisale, „koliko dostojanstveno, toliko i potresno“. Nije nigde objavljeno da sam te noći stigao kući u pola tri i tiho, tiho plakao.
Nakon toga, nisu ga dirali iz redakcije. Ostavili su ga da se nekoliko dana odmori i „dođe k sebi“.
– Više od dva meseca znao sam da ću da pročitam tu vest – nastavlja čika Mile. – Svetolik Mitić, nakon čitanja, upita me da li sam hteo da zaplačem, izgledalo je da sam na ivici. Ne! Gledao sam u tom trenu gardistu kako steže usne. Izdržao je on, izdržao sam i ja. Ovu rečenicu trebalo je da pročita Lazar Koliševski, tadašnji predsednik Predsedništva SFRJ. On je puno plakao, nije imao snage. Naš snimatelj je snimio Lazara, ali nije vredelo. Još u februaru rečeno mi je da se ne udaljavam 40 kilometara od Beograda i da svakog sekunda budem pri telefonu.
Legendarnog spikera srećemo u rodnoj Rgotini, gde provodi penzionerske dane i sabira uspomene. Ponekad pogleda TV snimak pročitane rečenice o Titovoj smrti i, kaže, naježi se, uhvati ga čudna trema.
– Pokatkad mi smeta što sam pročitao vest o Titovom konačnom odlasku. Godine 1981. čitao sam dokumentarac Krste Škanate o Titovom životu. Danima je trajao taj posao, radilo se i po deset sati dnevno. Nikog taj napor nije zanimao, dok je ovih nekoliko reči ostavilo dubok trag u mojoj karijeri – govori nekadašnji veliki spiker velikog JRT-a.
Posle završetka zaječarske gimazije trebalo je, po partijskom zadatku, u Beogradu da studira građevinu. Međutim, to mu nije išlo od ruke. Nekako u to vreme poznati režiser „Filmskih novosti“ Aca Mitrović čuo je za mlađanog Zdravkovića, dopala mu se boja njegovog glasa. Snimili su dva dokumentarca. Ubrzo odlazi kod čuvenih lektora Radmile Vidak i Branislava Surutke, ali nije se proslavio. Ipak, Radmila i Surutka hteli su pošto-poto da „rode“ novog spikera.
– Radmila je jednog dana umalo zaplakala. Rekla mi je da nisam opravdao njena očekivanja. Uplašio sam se, moraću kući, na zemljoradnju. Zamolio sam je za još jedan pokušaj. I za nedelju dana – „progovorim“. Kako, ni sam ne znam – objašnjava spikerski velikan, a prenose Novosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com