Planeta se približava paklenim temperaturama koje se mogu uporediti s izuzetno toplim periodom, drevnim toplotnim talasima koji su pogodili Zemlju pre 50 miliona godina, piše Dejli Mejl.
Naučnici kažu da bi temperature u proseku mogle biti 14 Celzijusa više nego sad i upozoravaju da bi se istorija mogla ponoviti.
Efekat zagrevanja
Gomilanje ugljen-dioksida u atmosferi na veštački način oponaša ono što se prirodno dogodilo tokom eocena, a to će uzrokovati velik porast temperatura do 2100. godine, upozoravaju.
Do tog zaključka došli su naučnici sa Univerziteta Mičigen i Univerziteta Arizona, koji su napravili moderan klimatski model koji simulira razdoblje ranog eocena, a svoja su zapažanja objavili u časopisu Science Advances.
Istraživači veruju da je za efekt zagrevanja najzaslužnija velika emisija izduvnih gasova i efekt staklene bašte.
– Iznenadilo nas je koliko se klimatska osetljivost povećala u skladu s povećanim nivoa ugljen dioksida. Ovo je saznanje zastrašujuće i vodi nas ponavljaju eocena – rekao je vođa studije, dr. Jiang Zhu.
Eocen i posledice
Na samom početku eocena, planeta se ugrejala tokom jednog od najbržih (u geološkom smislu) i najekstremnijih globalnih zagrevanja u geološkoj istoriji, zvanom Paleocensko-eocenski termalni maksimum ili Inicijalni eocenski termalni maksimum (PETM ili IETM).
To je bila epizoda brzog i intenzivnog zagrevanja (do 7 °C na visokim geografskim širinama) koja je trajala manje od 100.000 godina. Termalni maksimum je uzrokovao vidljivo masovno izumiranje koje deli eocensku faunu od paleocenskih ekosistema.
Eocenska globalna klima bila je možda najhomogenija u kenozoiku; temperaturni raspon od ekvatora do polova iznosio je samo polovinu današnjeg, a duboke okeanske struje bile su neobično tople u poređenju s današnjim.
Polarne regije su bile toplije nego danas, tako da su se šume vezane uz umerenu ili toplu klimu širile do polova. Takođe su bile mnogo vlažnije nego danas. Polarna područja su verovatno imala klimu sličnu Pacifičkom Severozapadu današnjeg SAD-a. Tropska klima se na severu prostirala sve do 45 stepeni geografske širine od ekvatora.
Klima je ostala topla kroz ostatak eocena, iako je sporo globalno zahlađenje, koje je konačno dovelo do pleistocen glacijacije, počelo pred kraj epohe kada su okeanske struje oko Antarktika počele da se hlade.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com