Kada vam život „padne”, kada vas obuzme depresija i bezvoljnost, kada vam „brodovi tonu”, kada mračne misli i nervoza zavladaju – samo uradite ovu jednostavnu stvar!
Među mnogim citatima koji se pripisuju Ajnštajnu, postoji jedan koji kaže da je život kao vožnja bicikla, ako ne želiš da padneš, moraš da se krećeš.
Da li ste ikada čuli Hipokratovu izreku: „Hodanje je najbolji lek“?
Između ostalog, čovek je stvoren za kretanje, a ne za ležanje i sedenje.
Većina ljudi fizičku aktivnost smatra napornom fizičkom aktivnošću, ali osnovna ljudska fizička aktivnost je hodanje. Današnja civilizacija je ukinula potrebu da ljudi hodaju. Tehnička definicija sedentarnog (pasivnog) načina života je manje od 5.000 koraka dnevno. Uporedite ovo sa Amišima koji prave 18.000 koraka. Podsećanje ljudi da moraju da hodaju zvuči pomalo paradoksalno.
Kroz mnoga istraživanja i lična iskustva, svi, uključujući naučnike, umetnike, lekare, sportiste, sveštenstvo, zaključili su da jednostavna šetnja, brza ili spora, može drastično poboljšati vaše opšte zdravstveno stanje, smanjiti nivo stresa, poboljšati raspoloženje, poboljšati pamćenje i pažnju. Osim toga, na ovaj način punimo svoje mentalne i duhovne baterije, odnosno podižemo nivo vitalnosti i energije. Hodanje ima slične efekte kao i meditacija, poboljšava funkcionisanje mozga, sprečava nastanak demencije i depresije.
Za to je dovoljno samo 15-30 minuta hodanja svaki dan ili najmanje 3 puta nedeljno. Besplatno je, lako i ne zahteva mnogo truda.
Nije bitno gde hodate, zašto, s kim ili kakav efekat očekujete, činjenica je da ćete se posle šetnje osećati bolje.
Fizički napor je, naravno, napor, ali je i zdrav napor neophodan organizmu, a čim se taj napor završi, oslobađa se endorfin, enzim i neurotransmiter koji smanjuje lučenje hormona stresa i ublažava depresiju i posledice. od depresije. Popravlja naše raspoloženje i samopouzdanje. Luči ga hipofiza kao svojevrsnu nagradu i sličan je dejstvu opijata koji smanjuju bol i podižu raspoloženje.
Kretanje sprečava rani nastanak demencije, smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti, odlično utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema, suzbija upale, snižava krvni pritisak.
Ako hodanje poboljšava simptome depresije kod pacijenata sa velikim depresivnim poremećajem, samo zamislite kako nam može pomoći kada se osećamo slabi ili iscrpljeni.
Ako želite da ovu zdravu naviku učinite još zdravijom, pozovite prijatelja ili prijatelje u šetnju. Osim što na ovaj način jačaju društvene veze, šetnja sa prijateljem, supružnikom ili članom porodice dokazano povećava otpornost na stres i stresne situacije. Istraživanja su takođe pokazala da fizički kontakt sa voljenom osobom ili čak kućnim ljubimcem tokom šetnje snižava krvni pritisak.
Istraživanje sprovedeno 2008. godine potvrdilo je da vežbanje, gde je hodanje glavni deo, povećava nivo energije za 20% i smanjuje mentalni umor za čak 65%. Dokazano je da 20-minutna šetnja dnevno posebno dobro utiče na pacijente sa različitim oblicima tumora. Pored toga, kod njih je zabeležena povećana otpornost na bol.
Hodanje pozitivno utiče i na kvalitet sna, pomaže u boljoj fleksibilnosti i smanjuje napetost mišića, pa se automatski osećate bolje i opuštenije.
Kreativnost i hodanje
Mnogi umetnici i naučnici smatraju da je hodanje neophodno za njihov kreativni proces.
Nikola Tesla je tokom svojih redovnih šetnji imao nekoliko svojih „eureka” trenutaka. Jedan od njih mu je doneo ideju o naizmeničnoj struji. Naime, 1881. godine Tesla se preselio u Budimpeštu, a dok je šetao parkom sa prijateljem koji je recitovao Getea, iznenada mu je sinula ideja o naizmeničnoj struji.
U novoj studiji, objavljenoj u Journal of Experimental Psichology: Learning, Memory and Cognition, naučnici su uporedili efekat sedenja, hodanja na svežem vazduhu i hodanja u zatvorenom prostoru. U istraživanju je učestvovalo 176 odraslih osoba. Trebalo je da završe zadatke koje naučnici koriste za merenje kreativnosti.
Rezultati su pokazali da je šetnja na svežem vazduhu najbolje uticala na kreativnost svih učesnika, a ljudi koji su šetali prirodom imali su 60% veću sposobnost povezivanja ideja i donošenja originalnih rešenja za probleme.
Veliki broj ljudi ističe da u šetnji pronađu rešenje za problem“, rekla je rukovodilac istraživanja dr Meri Opeco.
Bez obzira da li šetate kroz lokalni park ili planinarite, hodanje pruža i mentalnu i fizičku udaljenost od svega što vas muči. Kada svom umu date priliku da se razbistri, to vam omogućava da pristupite problemu iz nove perspektive. Možete biti sami sa sobom, slobodno razmišljati o tome šta se dešava, bez ometanja. Kada se vratite kući, shvatićete da su vam sada misli potpuno drugačije – mirnije, jasnije i spremne za novi početak.
Snaga šetnje u šumi
Istraživači su otkrili da šetnja i boravak u šumi poboljšavaju prirodni imunitet, što je važno za prevenciju raka, kao i drugih hroničnih bolesti.
Kada su naučnici testirali ljude pre i posle šetnje šumom, kod svih osim jedne osobe pronašli su više od 50% T-limfocita (oblik belih krvnih zrnaca), boraca bez kojih telo ne može da se odupre virusnoj i bakterijskoj infekciji.
Ispitanici su imali i niži krvni pritisak, osećali su se mirno i bistro u glavi.
Istraživači su objasnili fenomen: Ovo se dešava jer se eterična ulja šumskog drveća – fitoncidi – antibiotici biljnog porekla emituju u vazduh i u vašem telu povećavaju broj T-limfocita, ćelija ubica koje pomažu u borbi protiv raznih bolesti. Kada šetamo šumom, kupamo se u njenom prirodnom imunitetu, ali dobijamo i razne psihološke koristi! U Japanu čak postoji tradicija koja se zove Shinrin-Ioku ili „šumsko kupanje“.
Šumsko drveće je često staro stotinama godina i ima savršenu zaštitu, jedinjenje koje može da ubije gljive i bakterije. Kada hodate šumom, vaš dah se kombinuje sa ovim komponentama, a prema istraživanjima, efekat traje oko 2 meseca! Studiju je u European Journal of Applied Phisiology objavio prof. dr King Lee sa Odeljenja za javno zdravlje Medicinske škole Nippon u Tokiju.
Osim što jača imunitet, oslobađa kreativnost i promoviše dugovečnost, šetnja šumom nas obuzima osećajem potpune sreće i unutrašnjeg mira. Najnovija istraživanja su pokazala da boravak u prirodi obnavlja našu energiju, a posmatranje prirodnih lepota izaziva u nama osećaj divljenja, što zauzvrat podstiče našu mentalnu aktivnost. Neki čak zagovaraju da lekari prepisuju šetnju šumom kao dodatak terapiji za lečenje anksioznih poremećaja.
Hodanje i meditativno stanje
Dokazano je da hodanje može dovesti mozak u mirnije stanje. Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da hodanje, posebno u ‘zelenom’ okruženju, dovodi mozak u stanje meditacije. Ne samo da smanjuje stres, već poboljšava našu koncentraciju i fokus.
„Mislimo da ljudi potcenjuju u kojoj meri će im se raspoloženje popraviti ako samo ustanu sa kauča i prošetaju“, zaključuju dr Džefri Miler i dr Zlatan Križan.
Da li ste znali da postoji i meditacija za hodanje? Tehnika meditativnih šetnji potiče iz budizma i deo je zdrave rutine koja vam pomaže da se osećate uravnoteženo i smireno.
Kada praktikujete pažljivo hodanje, vaša puna svest pripada procesu hodanja. Mnogi od nas hodaju samo da bi došli sa jednog mesta na drugo. Osećamo se prinuđenim da idemo napred, da što pre stignemo do cilja. Ali praksa meditacije hodanja zahteva od nas da hodamo. Nemamo cilj na umu. Svrha meditacije hodanja je sama meditacija hodanja. Uživamo u procesu hodanja, a ne u samom dolasku na cilj. Meditacija hodanja je takođe pogodnija za ljude koji nisu navikli da sede dok meditiraju.
Fokusirajte se na sadašnji trenutak što je češće moguće tokom šetnje u bilo koje doba dana. Usredsredite se na zvuke koji vas okružuju, na svoj dah i na svoje telesne senzacije. Postanite svesni svojih misli i gledajte kako dolaze i odlaze. Možete da uporedite kako se ova praksa menja u zavisnosti od toga da li hodate do odredišta veoma brzo ili samo polako.
Za razliku od vođenih meditacija, koje zahtevaju da razbistrite glavu i „oterate“ sve misli, hodanje prirodno omogućava vašem umu da se smiri. Ako svoju šetnju započnete sa mislima o svemu što treba da uradite danas, nakon nekog vremena, ritam vaših koraka poslužiće kao fokus koji je lako pratiti. Može vam pomoći i neka smirena instrumentalna muzika na slušalicama, koja u kombinaciji sa hodanjem pruža osećaj smirenosti.
Bosonogo hodanje i prizemljenje
Prednosti hodanja bez obuće su tolike da stručnjaci sve češće preporučuju da, kad god imamo priliku, hodamo bosi. Na našim stopalima i dlanovima nalaze se tačke povezane sa svim vitalnim organima u telu, a stimulisanje ovih tačaka poboljšava protok vitalne energije kroz telo.
Kao što izlaganje suncu omogućava našem telu da stvara vitamin D, tako nas Zemlja snabdeva još jednim neophodnim sastojkom, možemo ga „nazvati” vitaminom Z. Dr Geri Švarc, profesor medicinske psihologije na Univerzitetu Arizona, predstavio je zanimljiv teoriju da „uzemljenje“, tj. direktan kontakt tela i zemlje može biti jednako važan kao sunčeva svetlost, vazduh, voda i hrana. „Uzemljenje” je kontakt sa prirodnim elektricitetom Zemljine površine, a postiže se jednostavno: hodanjem bosonog po zemlji ili sedenjem i radom na zemlji.
Bioelektričnost teče kroz naše telo, što daje energiju svim našim organima da funkcionišu pravilno i na uravnotežen način. Ova bioelektričnost teče kroz mrežu meridijana sličnih krvotoku, koji počinju na svakom prstu obe ruke, protežu se preko celog tela i završavaju na vrhovima nožnih prstiju. Kada meridijani „teku”, struja teče nesmetano i svi organi dobijaju energiju potrebnu za optimalan rad. Kada je iz bilo kog razloga ovaj tok opstruiran, javlja se poremećaj, a na kraju i bolest.
Na dlanovima i stopalima nalaze se brojni „prekidači“ za sve naše vitalne organe i delove tela. Na prstima ruku nalaze se tačke za glavu – mozak, sinusi, oči i uši. Na gornjem delu dlana i stopala nalaze se tačke za gornji deo tela, na donjem delu dlana i stopala – za donji deo tela.
Uzemljenje, odnosno veza sa zemaljskom energijom, smanjuje stres, poboljšava rad kardiovaskularnog sistema, smanjuje uticaj štetnih elektromagnetnih polja, ubrzava oporavak nakon bolesti i povreda i poboljšava kvalitet sna. Konačno, kad god idemo na odmor, ležanje na plaži, na zemlji, veoma nam dobro dođe, i to je svojevrsno „prizemljenje” koje blagotvorno utiče na naše zdravlje.
Kada hodamo bez cipela, naš korak je drugačiji nego kada nosimo cipele. Preporučljivo je da počnete da hodate bez cipela na mekoj podlozi – najbolji su pesak ili trava. Kada ojačaju mišići i zglobovi stopala, a koža na tabanima zadeblja, polako ćete moći da hodate sve više bosi i po sve raznovrsnijim površinama. Proleće i leto je idealna prilika da izujete cipele i krenete u „bos” šetnju. Možda malo bocka, u početku ćemo se malo mučiti da održimo ravnotežu tela, ali sve su to vežbe koje će nam koristiti i čiji će krajnji efekat biti harmonija i zdravlje tela, uma i duha.
Stoga, ustanite sa kauča, stolice, kreveta i odmah idite u šetnju od najmanje pet minuta!
(Atma.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com