Više ljudi umire od srčanog udara tokom poslednjeg nedelje decembra nego u bilo koje drugo doba godine, prema Američkom udruženju za srce. Božić je na vrhu liste. Najverovatniji dani kada će umreti od srčanog zastoja: su Božić, dan posle Božića i Nova godina.
Za praznike se poklopi više faktora, a svaki od njih je opasan za srce pa je važno ne oklevati i potražiti pomoć jer svaka sekunda je važna.
„Vidimo svake godine okom zimskih meseci, u hladnim mesecima, da postoji oko 10% ili više porasta u stopi smrtonosnih kardiovaskularnih događaja, stvari poput srčanog udara i srčanog zastoja kada srce potpuno prestane da kuca“, dr. Mič Elkind za American Heart Association, rekao je za FOX Weather. „Ali povrh toga, tačno na Božić i Novu godinu, postoji dalji, oko 5%, porast rizika od tih događaja.“
Iz istraživanja već znamo da je januar mesec kada je najveća smrtnost od kardiovaskularnih bolesti. Lekari kažu da hladno vreme uzrokuje sužavanje krvnih sudova kako bi jezgra ostala topla. Konstrikcija takođe povećava krvni pritisak što dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem.
Ali za ova tri dana porast se vidi i u toplijim klimama. Studija objavljena u Journalu, Circulation, pokazala je da je smrtnost koronarnih arterija u umerenom Los Anđelesu bila 33% veća u decembru i januaru nego u razdoblju od juna do septembra. Niže temperature bile su samo u slaboj korelaciji sa stopom smrtnosti. Studija na Novom Zelandu pokazala je iste rezultate visoke stope smrtnosti tokom praznika. I Novi Zeland na južnoj hemisferi slavi Božić i Novu godinu tokom toplih letnjih meseci. Autor je napisao: „Naša otkrića su u skladu s dragoceno objavljenom studijom sprovedenom u Sjedinjenim Državama koja sugeriše da kardiovaskularne bolesti ne uzimaju godišnji.“
“Verovatno postoji više razloga za to. Ali mislimo da je jedan od glavnih pokretača tog fenomena to što je za vreme praznika manja verovatnoća da će ljudi potražiti lekarsku pomoć kada imaju hitan slučaj,” rekao je Elkind. “Znate, delom je to možda zato što ljudi putuju, pa su u nepoznatom okruženju i ne znaju tačno gde su bolnice i tako dalje”, nastavio je Elkind. “A to može biti zato što su stariji članovi porodice ili ranjive osobe kod kuće dok je ostatak porodice na odmoru. Tako da im je teže da dobiju pomoć.”
Preterano uživanje u slanoj, masnoj hrani i alkoholu takođe izlaže naše telo većem riziku. Osim toga, imamo tendenciju da manje spavamo i vežbamo zbog prazničnih zabava i drugih prazničnih obveza poput kupovine i ukrašavanja. To dovodi do dodatnog stresa i oslabljenog imunološkog sistema. Bolesti gornjih disajnih puteva poput prehlade, gripa i COVID-19 zimi su raširene. Takođe su nas dodatno ugrozili. Bolnice takođe nemaju dovoljno osoblja tokom praznika.
„Iako ne znamo tačno zašto ima više smrtonosnih srčanih udara tokom ovog doba godine, važno je biti svestan da svi ovi faktori mogu kumulativno da doprinesu povećanju rizika od smrtonosnog srčanog događaja“, rekao je Elkind. „Nemojte ignorisati znakove upozorenja na srčani udar jer ne želite da pokvarite praznike, posledice bi mogle da budu puno gore“.
Dodatna istraživanja u časopisu Circulation sugerišu da porast „može pripisati konceptu „odlaganja smrti“. Odlaganje smrti ili „efekt odlaganja smrti“ je ideja koju je proučavao sociolog Dejvid Filips. Njegovo istraživanje pokazalo je da su stope smrtnosti pale pre simbolično značajnog događaja i dosegle vrhunac nakon. Filips je nakon proučavanja smrti Jevreja oko Pashe otkrio: „Neki Jevreji mogli su nakratko da produže život do nakon jevrejskog praznika.“ Zaključio je da smrtnost od prirodnih uzroka doseže vrhunac na Novu godinu. Takođe je izjavio u sličnoj studiji da „stopa smrtnosti tokom praznika proporcionalno raste tokom vremena i za srčanu i za ne-srčanu smrtnost.“
Obratite pažnju na znakove upozorenja koje vam telo šalje i nemojte odlagati odlazak kod lekara, rekao je Elkind. „Istraživanje takođe pokazuje da je najveći porast smrtnosti od srčanog udara tokom praznika među ljudima koji nisu u bolnici“, rekao je Elkind. „Ovo naglašava važnost prepoznavanja simptoma i traženja hitne medicinske pomoći.“
Takođe podstiče sve da nauče reanimaciju bez davanja veštačkog disanja usta na usta.. „Odmah započeti s reanimacijom i zovite Hitnu. To čini razliku u životu ili smrti u tim situacijama“, rekao je. „Reanimacija samo rukama je nešto što skoro svako može da nauči da radi.“ dodaje. Reanimacija može udvostručiti ili utrostručiti šanse za preživljavanje osobe koja umire od srčanog zastoja van bolnice, prema American Heart Association. Objavljena studija u Journal of the American Medical Association pokazalo je da je stopa posmatrača koji su pokušali reanimaciju porasla s 28% na 40% za samo 4 godine. Studija, iako je imala mali uzorak, pokazala je ohrabrujućih 13% preživljenja žrtava koje su primile reanimaciju samo rukama . Preživelo je oko 8 posto žrtava koje su primale tradicionalnu reanimaciju.
Poznavanje znakova upozorenja da vi ili neko drugi imate srčani udar može pružiti one ključne dodatne minute nege koje mogu spasiti život. Budite oprezni s bilo kakvim bolom ili nelagodom u grudima, vilici, vratu, leđima, rukama i ramenima. Nelagodnost može biti pritisak, stiskanje i punoća koji mogu da traju nekoliko trenutaka, nestanu pa se vrate.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com