Privatnost je precenjena danas kad svi sve znaju o nama u doba interneta. Pravo na privatnost ne treba da važi za osumnjičene za krivična dela – samo su neki od rezultata ankete među građanima o tome kako doživljavaju privatnost i lične podatke, koju je uradila organizacija „Partneri Srbija“ u okviru kampanje „Privatnost je srce slobode“.
U anketi su učestvovali građani Beograda i Vojvodine između 18 i 50 godina.
Na pitanje da li imate pravo na privatnost u javnosti, veliki broj odgovorio je pozitivno, ali mali procenat suštinski zna šta ona danas znači. Manje od 10 odsto je pojam povezalo sa zaštitom ličnih podataka, a većinu reč asocira na „intimu“, „porodicu“, „samoću“ pojam „moja soba“, „mir“… Skoro polovina anketiranih se slaže sa konstatacijom da je „privatnost prevaziđena jer danas ionako svi sve znaju o nama“. Iz odgovora na pitanje koji su vid narušavanja privatnosti doživeli, vidi se da i dalje privatnost doživljavaju kroz sferu ličnih odnosa u krugu porodice i prijatelja, bivših i sadašnjih partnera ili radnog mesta, prenosi B92 pisanje Novosti.
Ipak, zanimljivi su stvarni primeri narušavanja prava na privatnost koje su anketirani izdvojili kao najčešće koje doživljavaju: „kamere u hodniku na poslu“, „glasno saopštavanje dijagnoze, sredstava na računu, bračnog statusa, porekla, godina“, „tražili su mi u banci zdravstvenu knjižicu da bi mi dali kredit“, „moj šef je zaposlenima rekao moju dijagnozu“, „mobilni operater je moj broj dao političkoj partiji“, „reklame na društvenim mrežama koje počnu da iskaču posle razgovora“, „bespotrebno traženje lokacije od strane nekih aplikacija“…
U praksi se svi vrlo često suočavamo sa situacijama da nam u prodavnicama traže lične podatke, uglavnom JMBG broj, da bi nam zamenili kupljenu robu ili odobrili dodatni popust.
„Iako je to očigledno kršenje zaštite ličnih podataka, ova praksa je široko rasprostranjena, pa se čini da polako postaje opšte prihvatljiva sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti i da se na to ne obaziremo. Trećina anketiranih bila je spremna da ustupi neki lični podatak ako bi zauzvrat dobili popust“, kaže Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije „Partneri Srbija“.
U organizaciji „Partneri Srbija“ kažu da građani koji su informisani o pravu na zaštitu ličnih podataka to svoje pravo zaista štite obraćajući se povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Najčešći razlozi zbog kojih se žale tiču se povrede prava na privatnost na radnom mestu, u zdravstvenim ustanovama, u organima bezbednosti, zatim zbog postavljanja video-nadzora, zbog slanja podataka o pacijentu neovlašćenom licu, javnog isticanja obaveštenja o dugovanju, video-nadzor u prostorijama jednog Zavoda, praćenje GPS-a zaposlenog, aneks ugovora na oglasnoj tabli kladionice, zahtev za pristup fotografijama i telefonskom imeniku iza kog stoji jedna aplikacija za mobilno bankarstvo, javno objavljen spisak dece i istaknuto da jedno dete nije vakcinisano, traženje otiska prsta za dobijanje članske karte u teretani itd.
„Partneri Srbija“ ohrabruju građane da se obrate povereniku, njima ili nekoj od organizacija civilnog društva kada sumnjaju da im je ugroženo pravo na zaštitu ličnih podataka.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com