Mađarski istraživači možda su otkrili novu, petu silu prirode, koja bi konačno mogla da razreši jednu od najvećih misterija univerzuma — postojanje i prirodu tamne materije.
Univerzumom upravljaju četiri osnovne sile — gravitaciona sila, slaba nuklearna sila, elektromagnetna i jaka nuklearna sila. Međutim, već se dugo govori o tome da postoji peta sila, ali naučnici to, jednostavno, nisu mogli da dokažu. Do sada. Možda.
Naime, nova studija Atile Krasnahorkaja i njegovih kolega iz Instituta za nuklearna istraživanja u Mađarskoj otkriva da oni misle da su otkrili novu vrstu bozona pri raspadanju izotopa berilijuma 2016. godine.
Berilijum-8 tokom raspadanja emituje svetlost, a ako emitovana svetlost bude dovoljno jaka, ispaljuje i elektron i pozitron, koji se odbijaju pod predvidivim uglom. Na osnovu našeg trenutnog razumevanja fizike, tačnije na osnovu Zakona održanja energije, kako energija raste, „predvidljivi“ ugao bi trebao da se smanjuje. Međutim, nije tako.
Tim naučnika bio je svedok neočekivanog povećanja broja dve atomske čestice koje se razdvajaju pod uglom od 140 stepeni, što nije u skladu sa postojećim modelima i procenama i što je potencijalno ukazalo na postojanje potpuno nove vrste osnovnog bozona.
Tri od četiri poznate fundamentalne sile imaju bozone koji upravljaju njihovim privlačnim i odbojnim silama, a gravitaciju teoretski kontroliše hipotetička čestica koja se naziva „graviton“, a koju naučnici tek treba da otkriju i posmatraju.
Novi bozon nije mogao biti greškom pomešan sa nekim od njegovih „kolega“, zato što ima posebno karakterističnu masu — 17 megaelektronvolti (ili otprilike 33 puta veću od elektrona). Takođe, ne žive jako dugo, traju samo 10 do minus 14 sekundi.
Tim je želeo da ponovi svoju teoriju o mogućoj petoj sili kojom upravlja novi bozon, ali je preusmerio fokus sa berilijumskih na helijumska jezgra, u kojima su parovi elektrona i pozitrona takođe razdvojeni pod uglom koji nije usklađen sa trenutnim modelima (115 stepeni).
Obrnutim inženjeringom njihovih zapažanja, tim naučnika je utvrdio da je jezgro helijuma takođe moglo da proizvede kratkotrajni bozon sa masom od oko 17 megaelektronvolta — otuda i njegovo ime Iks17.
Najnovija studija tek treba da bude pregledna, ali časopis „Fizikal rivju leters“ prihvatio je prethodno istraživanje naučnog tima.
Nakon što njihova otkrića budu temeljno upoređena, možda ćemo konačno rešiti dugogodišnji i često zbunjujući problem obračuna tamne materije, koja čini ogromnu većinu univerzuma i za koju se veruje da je odgovorna za neka „zbunjujuća“ ponašanja među zvezdama.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com