Zabluda u kojoj živi veliki broj ljudi je brkanje načitanosti i obrazovanja sa inteligencijom. To što je neko završio fakultet ili pročitao stotine knjiga ne znači nužno da je i inteligentan i da se može dobro i brzo snaći u nepoznatoj situaciji. Postoje velike razlike između pameti dobijene obrazovanjem i čitanjem knjiga i prirodno urođene inteligencije.
Možete ih razlikovati po ovih pet karakteristika:
Razlika je znati i razumeti
Albert Ajnštajn je umeo da kaže da ‘svaka budala može da zna, ali poenta je nešto razumeti’. Jedno je naučiti napamet, recimo, hemijsku formulu za nešto i znati kako tim putem doći do određene reakcije, sasvim je drugo razumeti šta se zaista dogodilo.
Prepoznavanje određenih stvari uglavnom je površno i vezano za posmatranje i pamćenje. Međutim, razumevanja je nešto puno dublje – prirođena radoznalost koja nastoji da objasni razlog.
Inteligencija je ono što je podsticalo velike umove da dođu do genijalnih otkrića. Sledili su tragove, bili znatiželjni, razmišljali, povezivali… Istraživali su nove mogućnosti i bili hrabri da istraže ono za što su mnogi smatrali da je nemoguće.
Širi kontekst je odraz inteligencije
Izolovano razmišljanje o određenim činjenicama je, moglo bi se reći, beskorisno trošenje vremena. Ali, spajanje tih činjenica da bi se stvorila veća slika odraz je inteligencije. Na primer, povećanje kiselosti okeana negativno utiče na stvaranje korala i formiranje njihovih kostura. To je široko sagledavanje ili spajanje više detalja u smislenu sliku određene situacije.
Znači, znati sam detalj da su okeani sve kiseliji i nije nešto preterano korisno, ali sagledavanje posledica i razmišljanje kako to utječe na eko sistem je već nešto sasvim drugo.
Ljudi visoke inteligencije doživljavaju određeni detalj kao deo velike slagalice, pa traže drugi deo, treći… sve dok ne dobiju kompletnu sliku. Oni razumeju odnos među nekim stvarima, to je ono što pokušavaju da shvate, tu povezanost.
Ljudi koje inteligencija nije preterano obdarila, ali su obrazovani i načitani imaju naviku da ne brinu preterano o stvarima koje su izvan njihovog suženog polja mišljenja.
Važno je okončati besmislenu raspravu
Mnogi ljudi su u stanju da se kvalitetno raspravljaju i brane svoje stavove, ali ponekad to nikuda ne vodi osim svađi i porastu negativne energije. Katkad je bolje prećutati, više slušati, popustiti i razrešiti neku situaciju svojom voljom – ako od nastavka rasprave nema smisla, a inteligentan čovek to osetiti i znaće kako najbolje da reaguje.
Ljudi manje inteligencije, a koji su izuzetno obrazovani, znaju da imaju previše visoko mišljenje o sebi, kao da su ‘popili svi pamet sveta’ i, kada raspravljaju, imaju snažnu potrebu da dokazuju da su u pravu.
Oni ne razmišljaju na način da se od svakoga može nešto naučiti, bez obzira na to koliko je ko obrazovan i načitan ili nije. Oni ne mogu da razumeju da čovek može da bude vrlo inteligentan, široko sagledava stvari i zna sve i svašta iako možda školu nikada nije ni video.
Treba znati kako nešto utiče na nekoga
Inteligentan čovek može predvideti kako će njegovi postupci i reči uticati na drugog čoveka. To se može nazvati i empatijom, ali ta sposobnost je odraz inteligencije pojedinca i ne može se naučiti iz knjiga.
To je sposobnost poistovetiti sa nekim i dobro shvati kako se taj čovek osjeća, zašto radi to što radi… Potom se na osnovu toga donose odluke koje su najbolje u određenoj situaciji. Ljudi koji tu sposobnost nemaju neće razumeti zašto njihove reči i postupci deluju na nekoga na određeni način i izazivaju određene reakcije.
Inteligentni uvek uče i slušaju druge
Kao što smo spomenuli, inteligentni ljudi nikada neće misliti da znaju sve i da su najpametniji na svetu. Sokrat je govorio: ‘Najmudriji sam čovek jer znam da ništa ne znam’. Inteligenti pojedinci su svesni svojih granica, spremni su da priznaju da nešto ne znaju i saslušaju druge kako bi nešto naučili od njih.
Punjenje glave mnoštvom informacija karakteristika je ljudi koji veruju da su jako inteligentni, a zapravo su samo dobro obrazovani i načitani. Oni teško priznaju da je neko drugi u pravu, a da oni greše – upravo zato što su ograničeni u načinu razmišljanja, prenosi The Spirit Science.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com