„Crna ovca“ može razviti negativne mehanizme suočavanja sa emocijama i stresom, kao što je zloupotreba droga ili alkohola, ali može biti oblik pobunjeničke individualnosti.
Biti „crna ovca“ u porodici – to je za dete bolna uloga, ali terapeuti kažu da stvar ne mora biti baš toliko crna. „‘Crna ovca’ često nosi osećaj stida jer je drugačija ili zato što ne ispunjava očekivanja svoje porodice“, rekla je terapeutkinja Imi Lo za HuffPost. Naši odnosi s braćom i sestrama jesu neki od najkomplikovanijih koje ćemo u životu imati. „Crna ovca“ je ono „problematično dete“, a kada rastete sa tom reputacijom – bilo zbog ponašanja ili samo zbog toga što ste drugačiji od drugih – to može da vas obeleži doživotno, kažu psihoterapeuti. Terapeuti objašnjavaju da se „crne ovce“ u porodicama stide zbog toga što su drugačije ili ne ispunjavaju očekivanja porodice. „Ta toksična sramota može biti iscrpljujuća i dovesti do samokritike i samo sabotaže“, kaže Lo. U najgorem slučaju, „crna ovca“ može razviti negativne mehanizme suočavanja, kao što je zloupotreba droga ili alkohola ili samopovređivanje kako bi se izborila sa stresom i emocionalnim opterećenjem.
„Crne ovce“ se ne rađaju, one se stvaraju
„Crna ovca“ je član porodice koji odstupa od porodičnih očekivanja i od ostalih se razlikuje po svom ponašanju, sistemu verovanja, stavovima, životnim izborima, identitetu ili izgledu. Ono što je uobičajeno za sve „crne ovce“ je da su često kritikovane, obezvređene, izolovane, osećaju se inferiornim zbog tih razlika, rekao je Ramani Durvasula, klinički psiholog i kreator popularnog YouTube kanala o mentalnom zdravlju. A tu „reputaciju“ neguju članovi porodice: roditelj koji negativno govori samo o jednom detetu, ili braća i sestre koji isključuju određeno dete iz grupe. Ali to može biti i neka vrsta samonametnutog identiteta – ili čak značka časti, barem kasnije u životu. „Biti crna ovca može predstavljati oblik pobunjeničke individualnosti“, kaže Durvasula za HuffPost. „Deca ipak žude za pripadanjem, a ako se osećaju kao ’crna ovca’, to će verovatno biti uznemirujuće i neprijatno stanje za dete. Oni to mogu prihvatiti tek kasnije u životu“, objašnjava Durvasula.
Doživotna usamljenost problematičnog deteta
Izraz „crna ovca“ se često povezuje sa problematičnim ponašanjem i neuklapanjem, Lo kaže da ljudi žele da se otarase negativnog iskustva „crne ovce“ čak i u odraslom dobu. „‘Crna ovca’ se može osećati odvojeno od članova porodice, što dovodi do osećaja izolacije i doživotne usamljenosti. ’Crne ovce se mogu boriti da formiraju bliske odnose i plaše se odbijanja“, objašnjava Lo. Godine poistovećivanja sa tim identitetom, nedosledna ljubav i porodično odbacivanje često rezultiraju sumnjom u sebe, samo sabotažom i anksioznošću u odnosima van porodice. To može da dovede do poteškoća u održavanju stabilne emocionalne veze sa bilo kim, kaže Lo.
„Crne ovce“ su samo deo problema u nefunkcionalnim porodicama
U porodici u kojoj postoji „crna ovca“, obično braća i sestre koji preuzimaju druge, komplementarne uloge. Ove uloge su deo onoga što terapeuti nazivaju disfunkcionalnim porodičnim sistemima. Terapeuti kažu da su neke od najčešćih uloga sledeće:
- Zlatno dete ili heroj. Član porodice koji je idealizovan, hvaljen i koji se često posebno tretira, od njih se očekuje da ispune očekivanja porodice i predstavljaju uspeh i savršenstvo porodice.
- Žrtveno jagnje (poznato i kao crna ovca). Durvasula kaže da je to dete koje na sebe navlači gnev i okrutnost drugih članova porodice, u nekim slučajevima je maltretirano ili okrivljeno za stvari koje pođu po zlu ili kažnjene.
- Maskota ili luda. Poput klasnog klovna, porodična luda koristi humor da odvrati pažnju od napetosti. „Njihov smeh često može da odzvanja, ali on služi kao štit od neprijatnosti koja vreba ispod površine“, kaže terapeutkinja Suzan Stork.
- Nevidljivo dete (ili izgubljeno dete). Izbegava da bude u centru pažnje. „Oni upravljaju porodičnom dinamikom tako što blede u pozadini, nadajući se da neće narušiti delikatnu ravnotežu. Često pronalaze utehu u samoći ili svom partneru“, dodaje Stork.
- Dete koje pomaže (ili staratelj). Dete „spasitelj” često se ponaša kao roditelj, a ponekad ima istu ulogu kao „zlatno dete”. Često se javlja u porodicama u kojima se roditelj bori sa zavisnošću. Dete održava porodični sistem normalnim, često na sopstvenu štetu, preskačući školu i zanemarujući obaveze, bez sopstvenih prijatelja i hobija“, objašnjava Durvasula.
- Stručnjaci kažu da su ove uloge često u interakciji. Možete biti „crna ovca“ koja je istovremeno i dete koje pomaže. „Crna ovca” i „zlatno dete” često su u sukobu. „Zlatno dete“ je omiljeni brat i sestra koga roditelji hvale i idealizuju, dok je „crna ovca“ marginalizovana i okrivljena za porodične probleme, smatra Lo.
Kako se otarasiti epiteta „crne ovce“?
Radite na izlečenju svog unutrašnjeg deteta
Stručnjaci za mentalno zdravlje često govore o izlečenju unutrašnjeg deteta. To znači da se vratite svom mlađem ja i ponudite mu ljubaznost. Kako to da uradite? „Možete zamisliti sebe kao dete ili čak izvaditi sliku sebe i razgovarati sa slikom. Zatim zahvalite detetu u sebi što je ostalo snažno uprkos tome što je izolovano ili kritikovano, dajući mu do znanja da je sada bezbedan, da je dobar i ljubazan i dostojan ljubavi“, kaže Durvasula. Razmislite o svim prednostima koje vam je donelo to što ste bili „crna ovca“. „Da li je to bio pokušaj da budete verni sebi i pronađete svoj glas?“
Oslonite se na pozitivne osobine
Ako ste se više povezali sa negativnim karakteristikama „crne ovce“, pokušajte sada da prihvatite pozitivnu stranu. „Crne ovce“ ne moraju biti neprilagođeni ljudi, već ljudi koji idu svojim putem. „Shvatite arhetip ‘crne ovce’ kao simbol različitosti, osporavanja utvrđenih normi i uloga unutar porodičnog sistema“, kaže Stork. Kroz terapiju ili samostalno, pokušajte da prepoznate i prihvatite svoje jedinstvene snage i kvalitete. „Kroz ovaj proces možete pronaći dublje razumevanje sopstvenog identiteta i harmoničniji odnos sa svojom porodicom, zasnovan na autentičnosti i prihvatanju“, dodaje Stork.
Prihvatite činjenicu da biste ponovo mogli da budete „crna ovca“
Ponekad osećanja koja ste imali u detinjstvu kao „crna ovca“ mogu se neočekivano pojaviti u odraslom dobu. Možda se osećate kao čudak na poslu ili kao da se ne uklapate u društvo. Durvasula preporučuje da pripremite alate koji će vam pomoći sa svim negativnim osećanjima koja se mogu pojaviti. „Iskustva u odraslom dobu koja odražavaju ona iz detinjstva mogu nas preplaviti emocionalno, mentalno i fizički. Ako imate neke alate na koje možete da se oslonite kada se ova osećanja pojave, može vam pomoći da se osećate smirenije u tim trenucima. Pokušajte da dišete, razgovarajte pozitivno sa sobom i povežite se sa svojim telom“, savetuje Durvasula. Razmislite šta su vaši okidači i šta se pominje u onim trenucima kada se ova osećanja pojave. „U trenucima kao da vam se to dete vratilo, sa radoznalošću i dobrotom pristupite tim osećanjima“, dodaje Durvasula.
Traumama iz detinjstva je potrebno vreme da se zaleče
„Važno je biti strpljiv sa sobom i razumeti da će možda trebati vreme da se preokrene emocionalni uticaj marginalizovanosti u svojoj porodici“, kaže Lo. Lečenje može biti prožeto usponima i padovima, ali uz pravu podršku i strategije, sasvim je moguće pronaći put do emocionalnog blagostanja i samo prihvatanja. I „crna ovca“ porodice može doći do samopotvrđivanja i prihvatanja svog pravog identiteta. Zapamtite da ste nezavisna odrasla osoba autentične snage i vrednosti, savetuje Lo. I kad se sretnete sa članovima porodice, setite se života koji ste stvorili van porodice i postavite granice kako biste mogli da se zaštitite u interakcijama sa članovima porodice. Tako možete održati svoje samopoštovanje i emocionalnu stabilnost, piše Sensa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com