Kada govorimo o stresu, obično mislimo na onaj koji narušava zdravlje i dovodi do fizičkih i mentalnih posledica. Ipak, postoji i pozitivan stres – eustres – koji, nasuprot distresa, ima pozitivne efekte, deluje motivišuće i podstiče nas da prođemo kroz određenu razvojnu fazu, proširimo perspektivu, steknemo nova znanja i veštine, nakon čega se osećamo snažnije i samosvesnije.
Eustres je povezan sa pozitivnim emocijama i doživljavamo ga prilikom pozitivnih iznenađenja ili značajnih promena kao što su selidba, venčanje, rođenje deteta, zaposlenje ili promena posla. Iako ovakve situacije izazivaju frustraciju i brigu, one nas angažuju na pozitivan način, jer dovode do životnih ispunjenja, oko kojih želimo da se potrudimo i da u njih uložimo svoju energiju, vreme i znanje.
Pozitivan stres izaziva napetost koja je povezana sa očekivanjem pozitivnih ishoda i kada do njih dođe, osećanje ispunjenosti (zadovoljstva, sreće, trijumfa) vredno je brige i napora koji smo uložili. Suprotno tome, distres nas obeshrabruje, ispunjava osećanjem beznađa, panike, anksioznosti i naši napori ne dovode do pozitivnih ishoda.
Pozitivan stres nam prija
U situacijama pozitivnog stresa možemo se osećati preplavljeno, ali to je stanje koje doživljavamo kao adekvatno, čak i kad smo veoma uzbuđeni i nestrpljivi. Distres osećamo kao nešto čega želimo, a ne možemo da se oslobodimo – ne želimo da se nalazimo u toj situaciji i ne uspevamo da izađemo na kraj sa opterećujućim i neželjenim osećanjima.
Osim toga, pozitivan stres kraće traje – on je deo razvojne faze u kojoj se ne zadržavamo dugo – situacija zbog koje smo uzbuđeni i nesigurni, razvija se, polako sagledavamo sve njene aspekte i sve bolje se snalazimo u njoj. Negativan stres, međutim, može biti dugotrajan (stres usled gubitka ili zbog obavljanja posla koji mrzimo ili se na njemu loše osećamo).
Eustres i otpornost su blisko povezani – pozitivan stres može povećati fizičku i mentalnu otpornost i može nas osnažiti, dok distres na duže staze može uticati na razvijanje bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, depresija…
Pozitivan stres je takođe povezan sa samopouzdanjem – kada ste sigurni u sebe, percipiraćete uglavnom pozitivan stres, ali ako je vaše samopouzdanje nisko, češće ćete doživljavati distres – što naglašava važnost brige o mentalnom zdravlju.
Šta je pozitivan, a šta negativan stres?
Da li će nešto biti doživljeno kao pozitivan stres, ili kao distres, razlikuje se kod svakog pojedinca, iako su faktori koji mogu izazvati jednu ili drugu vrstu stresa isti i uključuju finansijsko stanje, vreme, znanje, veštine suočavanja, socijalnu podršku, zdravlje, porodičnu istoriju…
Primeri distresa mogu biti finansijska kriza, smrt voljene osobe, problemi u vezi, bolest ili povreda i ostale situacije u kojima osećamo nedostatak resursa (preopterećenost, nedostatak vremena ili novca).
Primeri eustresa uključuju vežbanje, meditaciju, postizanje cilja, slušanje uzbudljive muzike, tuširanje hladnom vodom, druženje…
Generalno, kratkotrajni i motivišući stres se karakteriše kao pozitivan, odnosno, eustres. Međutim, svaki dugoročni stres može imati negativne posledice i ključno je da nivo stresa bude podnošljiv, što omogućava telu i umu da se prilagode.
Postoji mnogo načina na koje možete imati više pozitivnog, nego negativnog stresa – pokušajte da naučite novu veštinu, ili se bavite novim hobijem, igrajte igrice ili rešavajte zagonetke, delite svoje znanje i učite druge, volontirajte, postavljajte sebi razumne ciljeve i rokove. Vežbajte usvajanje zdravih strategija suočavanja, kao što su meditacija ili vođenje dnevnika (i dnevnika zahvalnosti).
Generalno, svaka promena je stresna i može biti neprijatna, čak i kad je pozitivna. Razvijajte mentalitet učenika – lični rast je na pomolu prilikom svake krize i svake promene i kada prođete kroz proces ili fazu, bićete jači i samosvesniji nego ranije, prenosi danas.rs.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com