Njenoj moći je teško odoleti i gotovo nemoguće je razumeti, ali prethodnih godina, istraživači su počeli da izučavaju ovo svojstvo ličnosti i kvalitet: ono što nam deluje kao misteriozni talenat, oni su razložili na neke naučne osnove i objašnjenja.
Prepoznavanje i aspekti harizme
Harizma ima tri glavna aspekta, tvrdi naučnik Ronald Riđio, profesor psihologije na „Klermon Mekena Koledžu“.
To je ekspresivnost (talenat za spontano učestvovanje u razgovoru i lako izražavanje osećanja), kontrola (sposobnost da se suptilno uklopite u neko društvo) i osetljivost ili empatija (dar da slušate, shvatate i osećate druge ljude).
„Mnogo harizme proističe iz načina na koji komunicirate. To je vaša sposobnost da ‘uhvatite’ emocije drugih ljudi dok ih i sami izražavate“, kaze Rigio.
Možda zvuči subjektivno, ali naučnici su otkrili da se ova tri aspekta mogu meriti empirijski kroz posmatranje širokog polja nesvesnih gestova i izraza koje pravimo u svakodnevnoj komunikaciji.
Na primer, skromna količina energije koju isijava nervozna i nesigurna osoba koja bi se u normalnim okolnostima smatrala negativnom, često je znak da je neko uzbuđen zbog razgovora koji vodi i želi da se tako oseti i njegov sagovornik.
Kada harizmatična osoba stupi u komunikaciju, sagovornikov autonomni nervni sistem postaje nadražen – pažnja mu je usmerena na tu osobu. Rezultat: harizmatična osoba priča brže.
Zapravo, studija iz 2005. godine pokazuje da ljude koji govore brže drugi percipiraju kao harizmatičnije od onih koji razgovor vode lagano.
Razgovor bez pauza (izuzev ponekog „mhm“ ili „razumeš“) je najharizmatičniji, jer pokazuje da je osoba samouverena i ima čvrste ideje.
Harizma takođe isijava kroz gestove kao što su klimanje glavom dok druga osoba govori, održavanje kontakta očima i razmenjivanje osmeha. Uzrečice poput „naravno“ i „da, da“ koje pokazuju da ste zainteresovani za razgovor ujedno i daju značaj onome što izgovara vaš sagovornik.
Mimika takođe poboljšava kontakt između dve osobe. Ako klimate glavom ili imitirate jedno drugo, među vama će „proraditi“ saosećajnost. Tela proizvode endorfine, prirodne opijate i tako stičete utisak kao da ste se upustili u sinhronu plesnu tačku.
Za to su zaslužni „neuroni ogledala“, isti oni koji podstiču imitiranje u mozgu beba dok oponašaju majčin izraz lica. Kako bi savladali „sinhroni ples“, naučnici su razvili sociometar, aparat koji detektuje harizmu i meri je u interakciji sa drugim ljudima.
To je prenosiva digitalna sprava veličine mobilnog telefona, opremljena infracrvenim senzorom i minijaturnim mikrofonom.
Aparat prati šemu razgovora i pokreta tela, iako ne snima ni jednu izgovorenu reč. Studije u kojima je korišćen sociometar otkrile su da ljudi koji uključuju mnogo nesvesnih gestova i izraza koje istraživači povezuju sa harizmom, verovatno bivaju uspešniji u odabiru posla ili pregovaranju o povišici.
Drugim rečima, nije toliko važno šta govorite, nego način na koji to govorite. Ako vam harizmatična osoba predloži biznis plan, nećete znati sve detalje, ali ćete pretpostaviti da je ta osoba ekspert i da deluje iskreno zainteresovano za vaše mišljenje. Instinkt će vam reći da je ideja koju vam prezentuje dobra.
To što neko zvuči kao ekspert, ne mora da znači da to i jeste, ali istraživači se slažu da nije u pitanju gluma. Harizma se ne može po želji „uključiti“ ili „isključiti“. Ljudi koji je zaista poseduju su autentični. To je grupa veština, a njihovu emocionalnu komponentu je veoma teško lažirati.
Privlačnost suprotnosti
Pošto se harizma u velikoj meri oslanja na ekspresivnost, kontrolu i senzitivnost, njena magnetična moć se pojačava kada se pomeša sa misterijom i nespojivim suprotnostima.
Psiholozi tvrde da svaka harizmatična osoba ima svoje dve strane; istovremeno ona je i krhka i snažna, i prosečna i jedinstvena. Ideal harizme poseduju ljudi koji su ranjivi i stoici, i hrabri i povučeni, sa alhemijom šarma, iritantnosti i prodornog pogleda.
Ali, čak i među čuvenim ljudima poput predsednika država, voditelja tok-šou programa i direktora marketinga, harizma nikad nije jednostavno „bacanje čini“.
„Harizmatične osobe u velikoj masi ljudi neverovatno precizno prepoznaju osobu kojoj treba da se obrate. Dajana, princeza od Velsa, takođe je to imala. Mogla je ući u prihvatilište za siromašne i odmah je znala kome je pomoć najpotrebnija.
Međutim, paradoks koji čini harizmu tako moćnom leži u sledećem: osoba koja pati, zna da i princezi Dajani treba neko o kome će brinuti. To je povratna sprega ispod magije koja se dešava“, objašnjava profesor dramaturgije i engleskog jezika na Univerzitetu „Jejl“ Džozef Rouč. Malo ko pamti „Stidljivu Di“, pomalo tupu, stidljivu i povučenu iz vremena pre nego što će postati „princeza naroda“.
Dajana je znala da niko ne polaže „ekskluzivno pravo“ na harizmatičnost. Na njoj treba raditi i svakodnevno preispitivati sopstvene granice, kako bi iz sebe izvukli sve najbolje.
Samo harizmatične i hrabre osobe mogu da se preobraze poput Lejdi Dajane, i postanu oslonac i svetlo drugim ljudima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com