Dugotrajno opstajanje u ovakvom odnosu može da izazove ozbiljne probleme…
Verovatno da se skoro svako sreo sa situacijama u kojima je bio u kontaktu sa nekom osobom koja se na sve načine trudila da mu uništi samopouzdanje ili ga proglasi „krivim“ ili se samoproglasi „žrtvom“. Takva iskustva mnogi su imali u porodici, sa partnerima, ali i u poslovnom okruženju.
Nije retkost da ste uz te i takve prihvatili neosnovano osećaj krivice koji su vam nametali i da ste loše osećali.
Ko su zapravo ljudi kojima su „drugi uvek krivi“ i koji nisu sposobni da se zapitaju kakve implikacije njihovo ponašanje ima na druge osobe s kojima su u kontaktu?
– Takve ljude ćete najlakše prepoznati po njihovim reakcijama i ponašanju koje je često nepredvidivo – kaže za Telegraf psihoterapeut Ljubica Bogetić.
Ona objašnjava da se uglavnom radi o „graničnim slučajevima ličnosti“ koji su naizgled socijalno potpuno normalni, a u suštini su potpuno nestabilni i nepredvidivi.
– Ponašanje tih osoba je vrlo zbunjujuće, jer se one u jednom momentu ponašaju sasvim u redu prema širem okruženju, a u drugom potpuno agresivno i neprijatno, odnosno nenormalno sa osobama sa kojima su u bližem odnosu – objašnjava Bogetić.
Kako je navela te osobe mogu da nam se „dogode u porodici, među prijateljima, a neretko i u poslovnom okruženju“, a oni koji su izloženi njihovom pritisku i ponašanju, koji su njihove žrtve, neretko su pod stresom koji dugoročno, ako se ne suoče, može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme.
Kako se drugi osećaju u kontaktu sa ovakvim osobama?
– Osobe koje su u kontaktu sa graničnim ličnostima, mogu duže vreme da budu potpuno zbunjene, da osećaju krivicu, da imaju osećaj da stalno greše i da su nekim svojim ponašanjem doveli drugu osobu do toga da se tako neprijatno ophodi prema njima.
Stalno se preispituju i pokušavaju da izbalansiraju taj odnos. Osećaju se uznemireno i napeto, naročito kada osoba koja ih maltretira i ima napade nekontrolisanog besa taj bes sruči na njih. Što je jedna od karakteristika ponašanja graničnih ličnosti, odnosno onih kojima su drugi uvek krivi – objašnjava terapeut.
Kako je objasnila ako su dugo izložene ovakvom ponašanju i stresu koji doživljavaju, žrtve ovih ljudi mogu da imaju ozbiljne zdravstvene probleme od anksioznosti i depresije, pa sve do fizički manifestovanih tegoba.
Ona navodi da su za takve osobe karakteristične dve stvari: projekcija i negacija.
– Projekcija je ona situacija kada na druge ljude projektuju svoje neadekvatnosti, strahove, nesposobnosti, ono što nisu u stanju da urade ili budu, a nisu sposobni da se suoče s tim i priznaju sebi.
To recimo može da bude ljubomora u partnerskim odnosima ili razni strahovi koje ta osoba ima, pritisci koje stvara, ali neće da ih prizna, pa ih pripisuje vama…Vrlo često te osobe su sklone iracionalnim optužbama koje nemaju veze sa stvarnošću – objašnjava Bogetić.
Psiholog dodaje da se ti ljudi brane od samih sebe i kao mehanizme odbrane koriste iracionalno optuživanje drugih i izazivanje straha, nesigurnosti i osećaja krivice kod drugih kao glavno sredstvo manipulacije.
– Takve osobe nikada neće priznati da je problem u njima, nego će uvek druge optuživati za problem. One će imati potrebu uvek da se dokazuju i potvrđuju kroz omalovažavanje drugih i često ćete kod njih primetiti tu ubeđenost da će bez njih da propadne svet, da su greške nedopustive naročito ako su tuđe… Na ljude koji su im u najbližem okruženju će zapravo projektovati svoje nesposobnosti i nesigurnosti i raditi sve da se oni osete krivim i manje vrednim – navodi Bogetić.
S njima je skoro nemoguće razgovarati, uvek negiraju i traže opravdanje
Kako je objasnila jedna od stvari koja karakteriše ovakve ljude je što je sa njima teško razgovarati.
– To se odnosi na negaciju koju smo spomenuli. S njima nema normalnog razgovora, oni će uvek negirati da su uradili to što im kažete i tražiće opravdanja za svoje postupke. Kada ih pozovete da preuzmu odgovornost za to što rade i otvoreno im kažete u čemu je problem, oni će se naći uvređeni i naljutiće se. Pa će vas optužiti da vi na njih vršite pritisak, da su oni ugroženi, a neretko združeno sa svim staviće se i u ulogu „žrtve“ izazivajući kod vas osećaj krivice – kaže Bogetić.
Ona navodi da dugotrajno opstajanje u ovakvom odnosu može da izazove ozbiljne probleme.
– Kada žrtva postane svesna tog odnosa, ona uglavnom reaguje pobunom, jer traži način da se odbrani i preživi. Mnogi potraže i pomoć na psihoterapiji. Naravno važno je u kom je odnosu žrtva sa osobom koja je „optužuje“.
Ako je to porodični odnos ili odnos sa partnerom tu su emocije više upletene, pa je potrebno naći model funkcionisanja da žrtva ne bude više povređivana.
Ako je površniji odnos poput poslovnog savetuje se da se zauzme distanca. Trebalo bi biti obazriv, jer takvi ljudi su skloni da prave probleme u kolektivu i okruženju kada osete da su se njihove žrtve otrgle njihovoj kontroli – upozorila je Bogetić.
(Telegraf.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com