Da li znate šta je zakon genetskog siromaštva? E, zbog njega nemate para

Biznis konsultantkinja Natalija Grejs napisala je knjigu „Zakoni genetskog siromaštva“, u kojoj pokušava da objasni kako su ljudi programirali sebe na male prihode. Da li ste se već pronašli među njima?

Siromaštvo može biti uzrokovano mnogobrojnim faktorima. Iako na neke od njih  definitivno ne možemo da utičemo, postoje i obrasci ponašanja koje možemo da promenimo i tako  privučemo novac i blagostanje.

Natalija tvrdi da je siromaštvo prouzrokovano sledećim faktorima.  Siromaštvo može biti uzrokovano mnogobrojnim faktorima. Iako na neke od njih  definitivno ne možemo da utičemo, postoje i obrasci ponašanja koje možemo da promenimo i tako  privučemo novac i blagostanje. Natalija tvrdi da je siromaštvo prouzrokovano sledećim faktorima.

Mislite da niste dostojni da budete dovoljno bogati

Da bi demonstrirala koliko način razmišljanja može da utiče na naše finansije, Natalija je u svojoj knjizi prepričala dirljivu priču iz svog detinjstva. Ona je rekla da je dok je bila klinka često posećivala sa društvom drugaricu iz odeljenja, navodeći da je najveći izvor zabave iz tog perioda bilo skakanje po kauču iz koga su ispadali federi, a dizao se i oblak prašine.

– Dvadeset godina kasnije, ponovo sam posetila svoju drugaricu iz detinjstva i, na svoj užas, u njenoj kući zatekla sam isti taj kauč. Koliko sam mogla da primetim, bio je u približno istom stanju kao kada smo pre dve decenije skakale po njemu, ali ja sam ostala zatečena celokupnim stanjem svih komada nameštaja u kući. Sve je bilo dotrajalo, prašnjavo i pokvareno. U glavi sam brzo preračunala koliko bi koštalo da se kupi novi kauč, zamene stare stolice i polomljeno veliko ogledalo, u čije je pukotine stavila foliju. Dok smo razgovarale, u glavi sam stavljala nove tapete na njene zidove. Želela sam da pobacam sve kartonske kutije koje su virile ispod njenog kreveta, zajedno sa polomljenom saksijom koju je privezala parom najlonskih čarapa – opisala je Natalija u svojoj knjizi.

„Ali, šta ako su u izuzetno teškom finansijskom položaju“ – zapitala sam se nedugo potom. Ali, moj mozak se i dalje nije predavao i prisetila sam se kako sam i sama nedavno kupila jeftine tapete koje izgledaju sjajno. Gde god da sam pogledala, videla sam samo pukotine, prljavštinu i đubre.

Natlija je zaključila da je neurednost pre svega stanje uma, a da se takvo stanje prirodno održava i na naše finansije.

– Kako su prljavština i siromaštvo komšije, to znači i da je siromaštvo poseban način razmišljanja.Siromaštvo se ogleda i u neopranim rukama – pojasnila je spisateljica.

Sebični ste i škrti

Natalija se prisetila i da je u  školi  imala divnu profesorku književnosti. Bila je neverovatno inteligentna i intuitivna. Jednog dana, rekla je rečenicu koja mi se do danas urezala u sećanje. Neko od učenika pitao je šta je tvrdičluk, a ona je rekla: „Tvrdičluk je ono kada piješ iz stare, okrnjene šolje dok novu čuvaš u kredencu.“ Da li primećujete ovu pojavu  u većini domaćinstava? Kao što se višak novca odvaja za crne dane, tako se i dobar escajg čuva za posebne prilike. Međutim, te posebne prilike su tako retke, a crni dani su sve češći. Ako sve dobro što imate čuvate za budućnost, ona nikada neće doći. Ako sve svoje nade ulažemo u budućnost, sadašnjost će nam biti tragična.

Živite u prošlosti

-Poznajem ženu koja je dvadeset godina manijakalno štedela novac kako bi mogla da ga pridoda novcu od prodaje garsonjere, i napokon sebi kupi kuću sa baštom.

Sama je odgajila dve ćerke. Stalno su bile polugladne, a sve tri uglavnom su živele na supama. Jednom mi se starija ćerka poverila i rekla mi da se stidi toga što ima samo par komada odeće, a svaki komad je vidljivo krpljen. Iako je ona rasla, iste pantalone su, „magično“, rasle sa njom, tako što joj je majka samo došivala nove materijale na njih.

Natalija je potom opisala i šta se dalje događalo.  Nakon dve decenije odricanja, majka je napokon kupila kuću o kojoj je sanjala, ali devojke uopšte nisu bile zainteresovane za baštu. Pored toga, nisu se ni ponašale kao većina devojaka jer su dobile „kompleks Pepeljuge“. Drugim rečima, plašile su se da troše novac pa i danas, kada imaju posao i izvor prihoda, i dalje idu u iznošenoj odeći, jedu iz polupanih tanjira, a nameštaj ne kupuju već uzimaju ono što su drugi bacili. To siromaštvo ostalo im je zacrtano u podsvesti i tako se ponašaju i sada kada mogu sebi da priušte malo uživanja. Verujem da i vi imate ovakve primere u svojoj okolini,a ako do sada niste obratili pažnju na njih, sada ćete ih definitivno uočiti. Ne prihvatate mogućnost promene, a sigurno je da možete da preokrenete sudbinu.

Deca koja odrastaju u siromašnoj sredini podsvesno sebe programiraju na siromašan način života i u budućnosti. Čehov je davno primetio da pohabani zidovi i prljavi hodnici imaju poguban uticaj na moć učenika da uče u takvom okruženju.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com