Srpska pravoslavna crkva slavi danas Preobraženje Gospodnje, veliki praznik koji je posvećen preobraženju Isusa Hrista na gori Tavor pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom.
„Njegovo lice zasjalo je kao sunce, a haljine njegove postadoše bele kao sneg“, svedoči Jevanđelje.
U narodu se veruje da od Preobraženja počinju da se preobražavaju i gora i voda, najavljujući skoru jesen, odnosno da više neće biti velikih vrućina, kao i da se cela priroda preobražava.
Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca.
Običaj je da se na Preobraženje, koji je postan praznik,u crkvi osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. Veliki broj vernika neće čak ni da okusi grožđe pre 19. avgusta jer se tek posle Preobraženja ono „preobrati“ u zrelo.
Pored ovog najrasprostranjenijeg, Preobraženje, prelomni dan u kome se i priroda i ljudi preobražavaju, prati još čitav niz različitih verovanja i običaja.
Tako je na primer ustaljeno verovanje da na današnji dan ne treba spavati niti plakati, jer će takav biti tokom cele godine – plačljiv i pospan. Takođe, ne valja ni ići u kafanu – da vam to ne bi prešlo u naviku, pa da ne postanete raspikuće.
U nekim krajevima Srbije majke maloj deci prišivaju parice na odeću da bih ih zaštitile od demona, a ponegde je običaj i da se beru lešnici i čuvaju tokom cele godine kako bi poslužili kao lek kada nekog zaboli uvo.
Postojao je i običaj da devojke i žene tog dana odrade od svakog ženskog posla pomalo, kako bi cele naredne godine bile vredne.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com