Pravoslavni vernici danas slave Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara i poljskih radova. Bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva pa je mnoge bolesnike od raznih bolesti molitvama lečio.
Priča se da je, između ostalih, iscelio i Gordu, ćerku rimskog cara Gordijana, koja je patila od neke duševne bolesti od koje je nijedan lekar nije mogao da izleči. Za to ga je car bogato nagradio, ali on je sve darove podelio siromasima.
Kada je na rimski presto došao car Dekije, Sveti Trifun je mnogo postradao, ali je sva ta mučenja rado podnosio govoreći: „O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam u ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!“. Mučitelji su ga osudili i 250. godine ubili.
Sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva, a Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši sa njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja.
Kad se vrši ovaj čin uzima se zejtin iz kandila svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd, i pored ostalog čita i „zaklinanije svjatago mučenika Trifuna“.
Naši vinogradari zbog toga slave svetog Trifuna kao zaštitnika, pa toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne da buja u proleće koje se već počinje primicati. Zbog toga Svetog Trifuna u Istočnoj Srbiji zovu Orezač i Zarizoj.
Na svetog Trifuna počinje sečka (februar), naravno po starom kalendaru, za koju seljaci na Kosovu kažu: „Sečka seče, Marta dere, Sveti Sava kožu bere“. Sečka je, opet rekla: „Da nemam strah od moje starije sestre zime, grane bi od ognja vrelo s jedne strane, a ja bi’ ga s druge strane smrzla“ – toliko u februaru može biti hladno.
Ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Narod još kaže: „Triša zabo ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope.“
Jedno od verovanja u narodu je, da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav. U selima Šumadije slave se kao zavetan dan, jer se smatra da on štiti sela od grada i poplave. U Popovom polju niko ne radi teže poslove.
Prema verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga raznih štetočina. Obično se njemu mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata.
Inače, kako pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Trifuna, zapadna tradicija slavi Svetog Valentina. Međutim, jedno ih spaja – obojica svetaca, iako praznovani u različitim crkvama, zaštitnici su iskrene ljubavi svih hrišćana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com