Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju jednog od najpoštovanijeg sveca u hrišćanstvu u vezi sa kojim se pominju mnoga čuda i neobjašnjiva isceljenja.
Ovaj svetac je rođen je kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, a već u 12. godini poslat je u manastir Zavala, gde je njegov stric Serafim bio iguman. Nakon što je završio manastirsku školu, dobio je monaški čin i postao paroh Popovog polja.
Vršio je službu je u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića. Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti i grob čuvaju se u najvećoj pravoslavnoj svetinji, manastiru Ostrog u Crnoj Gori.
Nadaleko su poznata njegova, kako se u narodu veruje, čudotvorna dela, a takođe se veruje da je upravo njegov duh zaslužan za isceljenja bolesnih.
Tako, veliki je broj izvora koji svedoče o tome da su molitve koje ljudi posvećuju ovom svecu u potpunosti uslišene.
Svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru Ostrog zapisuje na papir čitavu priču i ostavlja u Gornjem manastiru, a monasi ih sakupljaju, čuvaju i pretvaraju u knjigu.
Neki od pradavnih narativa koje svedoče o milosti, dobroti i moći Svetog Vasilija između ostalog jesu i legende koje svedoče da je sa vrha Gornjeg manastira jednom davno ispalo novorođenče iz kolevke.
Budući da se Gornji manastir nalazi u stenama planine Ostroška greda, maltene uz samu liticu, na čak 900 metara nadmorske visine, majka se prestrašila i verovala da je izgubila dete.
Međutim, beba je pronađena živa i zdrava na zemlji u podnožju planine, a kako se prepričava, ona se zadovoljno smejala.
Jednom prilikom izbio je požar na planini Ostroška greda, ali je poštedeo oba manastira i obližnje kapele.
Takođe, posebno se izdvaja činjenica je da je za vreme Drugog svetskog rata iznad Gornjeg manastira Ostrog pala bomba, ali nikada nije došlo do eksplozije.
Pored ovih legendi, postoje i mnoge “žive priče” koje prepričavaju ljudi koji su jednom noćili pod Ostrogom.
Zbog toga što se osećaju veoma sigurno, mnogi posetioci hrama biraju da spavaju napolju – u konačištu pored manastira postoje kreveti, ali i pokrivači koji su svakom posetiocu na raspolaganju i dozvoljeno ih je iznositi napolje.
Jedino što nije dozvoljeno jeste fotografisanje unutar i u porti Gornjeg manastira.
Ako se ikada zaputite na ovo sveto mesto, običaj je da se ponese flaša ulja, koju monasi pri službama osveštavaju i poklanjaju vernicima u malim flašicama, a koje se koriste radi lečenja.
Sugerisano je i da se ponese šećer, koji ostaje u manastiru i kojim se svi mogu poslužiti.
Najvažnije je da ponesete jedan par crnih, muških čarapa – priča se da su čarape Svetog Vasilija uvek pocepane jer noću ustaje i hoda, pa ih monasi svakoga dana menjaju.
Žene ne smeju ulaziti u kratkim suknjama, čak ni u pantalonama. Obavezna nošnja je suknja bar do kolena, kao i pokrivena ramena i grudi, a treba staviti i maramu na glavu. I muškarci treba da dođu pokrivenog tela, dakle, ne sme se ulaziti u sandalama i šortsevima.
Određenim danima, ruka Svetog Vasilija je otkrivena da bi je vernici celivali tokom obilaska manastira, a svi koji su imali priliku da je vide otkrivenu, govore da ta ruka izgleda veoma živo, a ne kao deo tela nekog ko je preminuo pre skoro 400 godina.
Pored toga, u manastiru se može čuti i da je nekim grešnicima svetac izmakao ruku, ne dozvolivši da je celivaju.
Ono što možete učiniti ili nikako ne smete uraditi noć uoči i u toku proslavljanja Svetog Vasilija Ostroškog je sledeće:
Ne obavljaju se nikakvi paganski običaji niti rituali.
Na praznik Svetog Vasilija jedino što treba da uradite jeste da se iskreno pomolite čudotvorcu – veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena. Obavezno odite u crkvu i zapalite sveću.
A ovo su neka od verovanja koja su utemeljena u našem narodu:
Po narodnom običajnom kalendaru, danas se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.
Devojke u Bosni su, pre svanuća, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće, znak je da će u tom pravcu otići, odnosno udati se.
Veruje se da se na dan Svetog Vasilija Velikog ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.
U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com