Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak kao znak sećanja na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika. Ovo je jedan od najznačajnijih dana u toku Velike nedelje kada je ustanovljena Sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.
Na taj dan Isus Hrist nam je darovao lek besmrtnosti, da se uvek sećamo njegovih spasonosnih stradanja i našeg spasenja.
Četiri važna događaja na Veliki četvrtak
Crkva na ovaj dan razlikuje četiri događaja, prvo umivanje nogu apostolima, drugo Svetu tajnu evharistije lomljenja hleba i davanja vina u vidu tela i krvi Gospodnje, sećamo se natprirodne Hristove molitve i na kraju izdaje.
Prilikom umivanja nogu apostolima Isus je hteo da pokaže na delu kako prvi među nama treba da bude poslednji i da služi svima, a prema predanju prvi kojem je oprao noge bio je Juda, čime je pokazao svoju gordost, poslednji u redu je bio Petar koji se protivio da mu Hristos opere noge.
Zatim je na red došla Sveta tajna pričešća, gde je Isus šapnuo samo Svetom apostolu Jovanu, ko prvi uzme hleb i vino, taj će me izdati a to je učinio Juda.
Gospod je to rekao samo Svetom apostolu Jovanu, jer je Sveti apostol Petar bio izuzetno vatren i da je čuo, sigurno bi skočio i ubio Judu.
Post na vodi
Veliki četvrtak je, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola, jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su, poštujući pravoslavni kanon, „postili na vodi“.
Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom, koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
U svim hramovima SPC na ovaj praznik se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se služi 10 puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike.
Molitva za oprost grehova
Kaže se da je upravo na ovaj praznik Isus ustanovio Svetu tajnu pričešća zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se danas pričeste i izgovore iskreno reči molitve biti oprošteno.
“Kada se slavni učenici za vreme Večere umivanjem prosvećivahu, tada se bezbožni Juda, bolujući od srebroljublja, pomračivaše, i Tebe, Pravednoga Sudiju, predaje nepravednim sudijama. Ljubitelju novca, pogledaj onoga koji se zbog toga obesio, beži od nenasitne duše koja se drznula da tako postupi sa Učiteljem. Prema svima Dobri, Gospode, slava Ti!”
Narodna verovanja
Osim ovih, crkvenih predanja, u narodu je ostao i veliki broj narodnih običaja vezanih za ovaj praznik.
U nekim krajevima Srbije farbanje uskršnjih jaja počinje na današnji dan, ali isključivo pre podne. Srbi na Kosovu oboje samo jedno jaje koje se zove “strašnik”.
Veruje se da se ono ne može pokvariti, a dok je još uvek sveže od boje, majka ga trlja po obrazima dece kako bi bila zdrava. Posle toga se boje ostala jaja, a “strašnik” se ostavlja na vidno mesto i, kada naiđe nevreme, iznosi iz kuće kako bi grad mimoišao imanje.
Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Izbegava se pevanje i veselje i strogo se posti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com