Decenijama se lome koplja oko ovoga: Pravilo 5 sekundi, mit ili istina?

Oko čuvenog pravila da navodno smete da pojedete hranu koja vam je ispala na pod u roku od pet sekundi, lome se koplja već nekoliko decenija.

Jedni su ubeđeni da vam se ništa loše neće dogoditi (ako ste dovoljno brzi), dok drugi tvrde da je ovo nehigijenski i da možete da “pokupite” razne bakterije. Zato je zanimljivo pogledati šta o tome kažu naučnici.

Profesor Pol Doson je 2007. sproveo istraživanje o ovoj temi. Ideja je bila da se utvrdi koliko bakterija u tom kratkom vremenu dospe do hrane. Stavili su bakteriju salmonele na pločice, tepih i parket.

Pet minuta posle bacili su komad hleba i mortadele na pet, 30 i 60 sekundi. Potom su izmerili količinu bakterija na hrani.

Ponavljali su isti postupak svaka dva, četiri, osam i 24 sata.

Ispostavilo se da uopšte nije bilo bitno koliko dugo je hrana bila na podu. Važnije od toga je bilo koliko je bakterija bilo na toj površini, a to se povećavalo s vremenom dok se bakterija razmnožavala.

Bitna je takođe i vrsta poda. Ako vam hrana padne na tepih, pokupiće manje bakterija nego ako padne na pločice ili parket. Kada su stavili salmonelu na tepih, samo 1 odsto bakterija je prešlo na hranu. Ali, ako je hrana bila pločicama ili na parketu, na nju je prešlo 48 do 70 odsto bakterija.

Da li ta hrana, ipak, sme da se pojede?

Do gotovo identičnih rezultata došla je i prošlogodišnja studija Univerziteta Aston u Velikoj Britaniji. U njihovom istraživanju ljude je zanimalo da li smeju da pojedu hranu s poda.

Sa bezbednosnog stajališta, ako imate milione bakterija na površini, dovoljno je samo 0,1 odsto bakterija da se zarazite. Neke vrste bakterija se veoma brzo šire i potrebna je vrlo mala količina da se razbolite. Na primer, samo 10 ćelija izrazito virulentnog oblika Ešerihije coli dovoljno je da prouzrokuje tešku bolest, pa čak i smrt kod ljudi s lošim imunitetom. Ali šansa da će se ta bakterija naći na većini površina je vrlo mala. Nije važno samo da li je hrana pala na pod, ističu stručnjaci, već i drugi mediji prenosnici kao što su površine u kuhinji, sirova hrana ili naše ruke i koža. Zato je važno da površine u kuhinji gde se sirova hrana koristi uvek bude detaljno očišćena, i da ruke perete često i temeljno. Takođe pripazite i na kašljanje i kijanje.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com