Ubodi pčele ili ose česti su tokom leta zbog visokih temperatura i jer smo više napolju, u prirodi gde su i insekti. Reakcija na taj ubod može biti blaga uz crvenilo i otok, ali moguć je i anafilaktički šok, pa i smrt. Prof. dr Sanvila Rašković, alergološkinja, priča kako se najbolje sačuvati.
Alergijske reakcije obično se javljaju ubrzo nakon uboda, do jednog sata, kada se šire krvni sudovi. A kod višestrukih uboda može doći i do trovanja organizma, kada se simptomi jave i posle nekoliko sati ili dana.
„Otrovi pčele, ose, stršljena zovu se venomi i proteinske su građe, odnosno enzimi su. Kod preosetljivih alergičnih osoba oni mogu izazvati veliku lokalnu reakciju ili opštu sistemsku anafilakticku reakciju“, priča prof. dr Sanvila Rašković, alergološkinja, prenosi Nova.rs.
Ona navodi i kako se ta reakcija pokazuje.
„Manifestuje se kao koprivnjača, angioedem, gušenje sa sviranjem u grudima, nadražaj digestivnog trakta, pad krvnog pritiska, kolaps, gubitak svesti. Opisani su slučajevi infarkta srca posle uboda insekata.“
Doktorka se osvrće i na dijagnozu.
„Dijagnoza alergija na ubod insekata postavlja se uz kožnih probi prick metodom na venome pčele, ose, stršljena i specifičnih IgE antitela iz krvi.“
A od čega zavisi koliko će neko burno reagovati na ubod ovih insekata?
„Stepen alergije, tj. burne reakcije zavisi od količine otrova koji je ubrizgan i stepena alergije kod određene osobe.“
Pored toga, bitno je i da li vas ubode jedan ili više insekata.
Ako vas ubode jedna osa, recimo, a niste alergični, onda se neće dogoditi ništa strašno. Ali kada vas napadne roj, dosta toga zavisi od ukupne količine otrova koji je ušao u vaše telo. Istraživanja kažu da 500 ili više uboda znače smrtni ishod. Takođe, za one koji su alergični, i jedan ujed može biti fatalan ako se ne preduzmu neophodne mere na vreme.
Posebno su opasni ubodi u predelu glave, usne duplje i vrata jer mogu da izazovu gušenje, pa je neophodno hitno se javiti lekaru.
Naša sagovornica priča i šta podrazumeva profilaksa, odnosno skup postupaka koji se preduzimaju kod uboda ose, pčele ili stršljena.
„Zavisno od težine kliničke slike i nalaza, planira se specifična imunoterapija na ubod insekata. Savetujem da u toku leta te osobe uzimaju antihistaminike i da imaju uz sebe epi-pen, tj. pribor za samopomoć.“
Naime, oni koji znaju da su alergični na ubod pčele ili ose sa sobom obično nose doze adrenalina, odnosno, automatsku injekciju adrenalina koja se daje u natkolenicu ili nadlakticu i može da spasi život
Doktorka priča i u koje doba života se mogu javiti alergijske reakcije na ubod pčele ili ose.
„Alergijske reakcije na ubod insekta mogu se pojaviti u bilo kom životnom dobu. Dosta pacijenata su pčelari, članovi njihovih porodica i osobe koje često borave u prirodi.“
Zbog svega ovoga je važno i unapred se zaštititi koliko je moguće. Preporučljivo je da osobe s visokim nivoom alergije ne koriste jake parfeme tokom leta, da ne nose odeću jarkih boja, da ne piju slatke napitke, ne jedu sladoled na otvorenom i da jednostavno izbegavaju kontakt sa ovim insektima.
„Treba napomenuti da pacijenti treba da izbegavaju odlazak na pijace zbog mnoštva zrelog voća leti. Svake godine ima smrtnih anafilaksi na ubod insekata. U Americi 300 ljudi godišnje strada od toga“, zaključuje naša sagovornica.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com