Da li ste ikada pomislili da obična navika poput čačkanja nosa može imati veze sa ozbiljnim zdravstvenim posledicama? Naučnici iz Sidneja su krajem prošle godine izneli su iznenađujuće tvrdnje da ljudi koji često čačkaju nos mogu imati veće šanse da razviju Alchajmerovu bolest.
Preko 55 miliona ljudi širom sveta pate od ove degenerativne bolesti, pitanje uzroka i faktora koji doprinose njenom nastanku postaje sve važnije. Kakav je zapravo odnos između takvih navika i Alchajmerove bolesti? Koliko je nauka napredovala u otkrivanju uzroka ove bolesti koja utiče na mnogo života širom sveta? O ovim pitanjima neurolog prof. dr Draganom Pavlovićem govorio je nedavno:
– Važno je napomenuti da se u gornjem delu sluznice nosa nalazi mirisna sluznica, koja je odgovorna za primanje mirisa iz okoline. Ovi mirisni signali prenose se iz ćelija mirisne sluznice putem nervnih puteva do mirisnog centra u mozgu. Međutim, ovo područje takođe predstavlja mesto gde se mogu pojaviti neurodegenerativne bolesti poput Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, čija funkcija može opadati s godinama. Posle 65. godine, oko 50 posto ljudi može doživeti smanjenje čula mirisa, dok je taj procenat čak 75 posto kod osoba starijih od 80 godina. Infekcije i drugi faktori mogu izazvati promene u nervnim ćelijama koje se nalaze u mirisnom centru. Zapaljenja u nosnoj sluznici ne samo da mogu izazvati smanjenje čula mirisa, već mogu prouzrokovati i zapaljenja u nervnom sistemu, izazivajući oksidativni stres. Osim toga, čišćenje nosa prljavim rukama može unositi štetne bakterije koje mogu povećati rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Važno je naglasiti da higijena usta, uključujući redovno pranje zuba, takođe igra ključnu ulogu u prevenciji neurodegenerativnih bolesti. Bakterije prisutne u usnoj šupljini takođe mogu doprineti riziku od razvoja Alchajmerove bolesti – kaže doktor i dodaje:
– Dodatno, važno je imati na umu da različiti faktori poput virusa, gljivica i bakterija mogu imati značajan uticaj na pojavu neurodegenerativnih bolesti. Tokom pandemije COVID-19, saznali smo da ovaj virus može biti prenet vazdušnim putem i ući u organizam, čiji rezultat može biti hronični COVID sa manifestacijama poput gubitka pamćenja, smanjene koncentracije i depresije. Postoje i pacijenti koji su razvili demenciju nakon infekcije koronavirusom. Važno je napomenuti da postoji preko 200 bolesti koje mogu dovesti do demencije, pri čemu je Alchajmerova bolest je najčešća. Pored toga, aerozagađenje je još jedan faktor rizika za nastanak ovih bolesti. Suština neurodegenerativnih bolesti leži u prisustvu belančevina, proteina koji zbog različitih faktora menjaju svoj prostorni oblik. Što se tiče Alchajmerove bolesti, pominju se dva proteina, to su amiloid beta i tau. Tau se može naći u drugim neurološkim bolestima, amiloid beta je specifičan za Alchajmerovu bolest. Nagomilavanje ovih proteina remeti normalne funkcije mozga, što se manifestuje gubitkom neurona, smanjenjem mase mozga, pa čak i aerozagađenja mogu doprineti ovom procesu, što dovodi do kliničkih ispoljavanja.
Na pitanje, da li proteini mogu da se izbace iz mozga, prof. dr Pavlović kaže:
– Iako je pokušano, čak i nakon 20 godina istraživanja, prošle godine su konačno registrovana dva monoklonska antitela koja bi trebalo da izbacuju ili bar vežu taj amiloid, adukanumab i lekanemab. Međutim, iako su ova antitela donela određene kliničke koristi, njihova upotreba je praćena ozbiljnim neželjenim efektima. Naime, primetno je povećanje slučajeva infarkta mozga i otoka moždanog tkiva. Iako su ovi lekovi dobili odobrenje u Americi, firma koja ih proizvodi, taj adukanumab je povukla zbog ovih neželjenih efekata. Ključna karakteristika Alchajmerove bolesti je taloženje amiloida beta u mozgu, što dovodi do kliničkih promena. Nedavno istraživanje je pokazalo da se ovo taloženje može dogoditi ne samo spontano ili nasledno, već i infektivno. Creutzfeldt-Jakobove bolesti, bila je jedina koja se mogla dobiti infektivno, spontano i nasledno. Nedavno su objavljeni slučajevi nekoliko pacijenata koji su nakon višedecenijske primene humano kadaveričnog hormona rasta, razvili Alchajmerovu bolest. Ovo su prvi slučajevi koji ukazuju na mogućnost prenosivosti infektivnosti proteina amiloida beta.
Proteini igraju ključnu ulogu u različitim neurodegenerativnim bolestima, uključujući Alchajmerovu bolest. Doktor objašnjava i koje druge neurodegenerativne bolesti mogu biti povezane sa nakupljanjem specifičnih proteina:
– Amiloid beta se razvija između ćelija, remeteći normalnu komunikaciju, ishranu ćelija i druge vitalne procese. S druge strane, tau protein se taloži u obliku neurofibrilarnih klubova unutar ćelija, ometajući promet materija i uzrokujući izumiranje ćelija. Ovaj proces doprinosi pojavi niza tauopatija, među kojima je Alchajmerova bolest, kao i određene vrste frontotemporalne demencije. Parkinsonova bolest takođe spada u neurodegenerativne poremećaje, iako se razlikuje po prisustvu alfa-sinukleina i drugih proteina – dodaje.
Dr Pavlović naglašava da se u svetu svakog trenutka u svetu ispituje 150 različitih supstanci koje su potencijalno lečive za demencije, najviše za Alchajmerovu bolest. Naglašava i da naše terapije čine dve klasične grupe koje su registrovane pre par decenija: inhibitori holinesteraze i antagonisti NMD receptora. i, naravno, prevencije.
Prevencija bolesti
– Izbegavanje prekomernog izlaganja infekcijama i korigovanje svih humoralnih faktora rizika je ključno. Na primer, povišen nivo aminokiseline homocisteina povećava rizik od demencije, kao i loše kontrolisan nivo šećera i pritisak – kaže doktor.
Da li je moguće da se Alchajmerova bolest dijagnostikuje putem krvi?
– Ranije su se sprovodila istraživanja hiperfosforiliranog tau proteina i amiloida beta iz cerebrospinalne tečnosti. Međutim, danas ozbiljna istraživanja pokazuju da postoje metode, iako još uvek neklinički primenjive, za dokazivanje hiperfosforiliranog taua u krvi. Ovaj napredak nas stavlja na prag lakše dijagnostike i predikcije Alzheimerove bolesti – kaže doktor i objašnjava kako nastaje Alchajmerova bolest:
– Nastaje obično spontano, dok je nasledni faktor prisutan možda samo u jednom procentu slučajeva. Iako retko, važno je istaći značaj umerene redovne fizičke aktivnosti koja podstiče regeneraciju ćelija, čak i u kritičnim delovima mozga kod odraslih osoba. Pored toga, mediteranska ishrana, korekcija svih faktora koji se mogu identifikovati putem analize krvi i izbegavanje faktora rizika poput alkohola, duvana i masne hrane, igraju ključnu ulogu u prevenciji ove bolesti, prenosi K1.info.rs.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com