Knjiga Reinholda Gerlinga „Devojke koje ne treba ženiti“ koja sadrži savete pre braka i pomaže muškarcima da izaberu onu pravu objavljena je pre tačno jednog veka. Posle objavljivanja na Instagram profilu Retroteka, brojni pratioci su se javili sa različitim mišljenjem o “savetima i opomenama“ koje su napisane u zbirci.
– Debela žena je disponirana nerotkinja, a hemoroidi utiču često nepovoljno na raspoloženje. Ali to nije prepreka, kao ni reumatizam, kostobolja, kamen u bubregu i neuroza, pošto sve to moderna nauka leči profilaktičkim putem.
– Još treba ispitati one žene koje su opasne za brak i potomstvo: to je hladna žena ili stručnim nazivom seksualno anestezirana. Profesor Eulenberg ceni da ih ima na 40% i veliki deo ovih treba računati u astenično infantilne.
– Uzorci hladnoće žene jesu, histerija koja je ili prekomerno osetljiva ili potpuno neosetljiva. Adler ubraja ovde i nespretnost čoveka, kao zadah iz usta i jako grčevito stezanje pri prvom zagrljaju. Često treba čoveka dakle kriviti što je žena postala neosetljiva.
– Hladnoj ženi liči, ali je mnogo gora homoseksualna žena o kojoj je ranije govoreno. Ali one se poznaju po ponašanju, po odevanju, sve na njima je dosta muško. Jaki mišići, male grudi.
– Između nezasite i rođene ku*** postoji vrlo mala razlika. Da ima rođenih ku*** dokazao je još Parent-Duchatelet… Po Lanz-Liebenfelsu to je izmešan taman tip visokih očiju i s crnim obrvama, tupim i krivim nosom.
– Ako je razlika u godinama starosti roditelja, broj je dece vrlo mali, kao i njihova sposobnost za život.
– Ako je žena znatno starija od čoveka, onda se već na dan venčanja useljava ljubomora u kuću.
– Čovek i žena razlikuju se u ljubavi. Žena je na sve spremna u ljubavi ali isto tako i u mržnji na sve sposobna – najstrašnije osvete prema nevernim ljudima slažu se sa suštinom žene, iako i čovek može biti brutalan i nečovečan. Ali ovi ispadi nisu dela ljubavi već mržnje. Stoga ljubomora nije ljubav, već bolesna osobina karaktera, pa zato pažnja!
– Deci dvoje flegmatika nedostaje životna snaga kao i melanholicima. Aktivnost njihovih životnih elemenata je mala tako da često budu žrtva dečjih bolesti.
– Broj devojaka osuđenih na neudaju bio je još pre rata užasno veliki, jer je broj žena daleko veći od muškaraca. Rat je ovu razliku još pojačao… Ako je samo nekoliko miliona žena, ZA koje nema ljudi, onda neka se izbace one za koje ima i inače razloga za to zbog bolesti, slabosti ili karakternih grešaka.
– Neudate devojke (isključene iz braka) mogu se sažalijevati, kao bolesne, koje ne uživaju životne radosti…
Objava s naslovnom stranom knjige i par fotografija je izazvala razne komentare, od kojih su neki:
„Negde sigurno postoji knjiga u više nastavaka: „Muškarci za koje se ne treba udavati““, napisao je jedan pratilac.
„Zamisli da se ovo izda danas… 746 udruženja bi diglo tužbe protiv autora jer je politički nekorektno, uvredljivo, seksistički, nastavi niz“, napisao je još jedan pratilac.
„Kako su se žene oduvek gazile….Poznavajući svoje bake i prabake sa obe strane, bile su to mudre, spretne i strpljive žene koje su sa svojim muževima venule dok su krkani odradili smenu, pa se onda dobro zabavljali i naređivali im kao da su u vojsci….Ova knjižica nije korisna nego ponižavajuća! Devojke, nemojte se udavati! Upravo devojkama ova knjiga može da otvoriti oči!“, napisala je jedna žena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com