Jedan 47-godišnji korisnik Redita požalio se da je nedavno njegov sin napustio porodični dom i otišao na studije i da je njemu kao ocu to vrlo teško palo, te da stalno plače jer je izgubio svog najboljeg prijatelja. Ostali korinici pokušavali su raznim savetima da ga uteše, ali se posebno izdvojio komentar jedne članice, koji će naterati sve koji ga pročitaju da svojim najbližim priznaju da ih neizmerno vole.
– Moj otac nije bio emotivan čovek. Nikada mi nije rekao da mu nedostajem, svake druge godine bi samo promumlao ‘volim te’. Nismo se grlili, ili šalili zajedno i za mene je on uvek bio pristojan otac, ali nekako stran. Kada bi me na fakultetu pitali da li ocu nedostajem, slegnula bih ramenima i odgovorila: ‘Verovatno ne’.
On je preminuo prošle godine i tek nakon njegove smrti sam saznala koliko sam mu značila. Zadržao je sve moje stvari. Moje prve crteže, svaki sastav, poruke i pisma koje mi je napisao ali nije imao hrabrosti da ih pošalje. Svi sa kojima sam razgovarala, rekli su mi da je bio veoma ponosan na mene, i da je non stop govorio o meni.
Njegova žena, moja maćeha, mi je priznala da je često plakao i da se nervirao zbog toga što je želeo da mi pošalje poruku ili me pozove, ali nije hteo da mi smeta ili da me ‘davi’. Birao je stvari koje želi da mi pošalje u paketu, ali bi onda odustao od toga. Kada bih mu poslala poruku, 10 minuta se smajeo onome što sam napisala i smišljao kako da on mene zasmeje. A ja sam mislila da odugovlači sa odgovorom jer je nezainteresovan. Tako sam pogrešila, jer je on bio samo nervozan u odnosu sa ćerkom.
Ja sve to nikada nisam znala i nikada nisam potpuno razumela šta mu značim, tako da mi je uskraćena šansa da mu pokažem koliko sam zahvalna za sve to. Oboje smo mislili da ćemo samo nervirati jedno drugo ako zovemo ili šaljemo poruke, iako smo oboje želeli da razgovaramo. Protraćili smo dragoceno vreme.
Tako da, molim vas, razgovarajte sa sinom, i to onoliko koliko želite i koliko vam je potrebno. Sigurna sam da i drugi imaju priče slične mojoj. Jer sada bih radije kolutala očima što me tata zove treći put te nedelje nego prekasno saznala koliko sam mu zaista značila -.
Veoma je važno da zapamtite da drugi ljudi ne znaju ta vi mislite. Jedino će to saznati ako im kažete. Zato recite Volim te onima koji vam najviše znače u životu. I ne čekajte, možda bude prekasno,
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com