Teoretičari zavera optužuju Džordža Soroša da je pomagao nacistima, da je hteo Budimpeštu da napuni izbeglicama, da započne građanski rat u SAD-u, a to su samo neke od kontroverzi vezanih uz lik i delo ovog milijardera.
I dok se postavlja pitanja o istinosti takvih i sličnih priča, činjenica je da se zapravo jako malo toga zna od 88-godišnjem bogatašu poreklom iz Mađarske.
Soroš je izgradio svoje carstvo kroz ono što je nekada bio najveći investicioni fond, Kvantum. Nakon što ga je 2011. ostavio svojim sinovima, fokusirao se na svoj lični cilj – kreiranja otvorenijeg društva kroz podržavanje određenih, različitih progresivnih političara.
Soroš je rođen kao Georgi Švarc u jevrejskoj porodici u Budimpešti 12. avgusta 1930. godine. Kasnije su svoje prezime promenili u Soroš.
Soroš i njegova porodica ostali su u Budimpešti tokom okupacije nacista 1944. do 1945. godine, piše Biznis Insajder.
„Umesto da se pomirimo sa našom sudbinom, odupirali smo se toj zloj sili koja je bila mnogo snažnija od nas. Ne samo da smo preživeli, već smo uspeli da pomognemo i drugima“, rekao je kasnije Džordž.
Mađarsku su napustili 1947. godine, pobegli u London kad su u zemlju ušli Sovjeti. Tamo je radio kao konobar u noćnom klubu i nosač na železničkoj stanici. Upisao se na fakultet London School of Economics koji je završio 1954. godine.
Dve godine kasnije preselio se u Njujork, i dobio posao na berzi radeći za F. M. Mayer.
https://www.instagram.com/p/ByqCiPAB6Qc/
Najveći hedž fond na svetu bio je u njegovim rukama
Fond Kvantum osnovao je 1973. godine, a kasnije je to postao najveći hedž fond na svetu. I ubrzo je zaradio prve milijarde, a prema podacima Forbsa iz 2018. godine, njegovo bogatstvo se procenjuje na 8,3 milijarde dolara.
„Moj uspeh na finansjskom tržištu dao mi je veliki stepen nezavisnosti, više nego kod drugih ljudi“, kaže.
Soroš je zvanično 2011. godine postao penzioner i kontrolu predao u ruke svojim sinovima. Vratio je milijardu investitorima i osnovao porodičnu kancelariju kako bi upravljao svojim bogatstvom i prihodima u fondaciji.
Bogatstvo u nekretninama
Tri puta je bio u braku, prvi put oženjen za Analiz Vitšak od 1960. do 1983. godine, zatim za istoričarku Suzan Veber od 1983. do 2005. godine. Sa svojom sadašnjom suprugom Tamiko Bolton, venčao se 2013.godine. Ima petoro dece.
Porodica ima nekoliko kuća, uključujući i imanje u Southemptonu gde je milijarder organizovao luksuznu proslavu svog 80. rođendana 2010. godine. Imao je i stan na Menhentnu, dok je bio u braku sa svojom bivšim suprugom Suzan Veber. Vlasnik je kuće sa dva stana na čuvenoj 5. aveniji, s pogledom na Central Park. Takođe je vlasnik i stambenog kompleksa u Katoni u Njujorku.
Pokušaj ubistva poslatom bombom
U njegovu kuću 23. oktobra 2018. godine, kao i u domove Hilari Klinton, bivšeg predsednika Baraka Obame, bivšeg glavnog tužioca Erika Holdera, kongresmenke Maksine Voters i Džejmsa Klapera, stigli su paketi bombe. Bombe su detonirane na zaštićenim područjima, i niko nije povređen.
Konzervativci često kritikuju Soroša i zbog bliske saradnje i podrške liberalnim političarima u SAD-u, Mađarskoj, Rusiji itd. On sam za sebe kaže da je jevrejin agnostik. Veći deo kritika na račun Soroša koje mu stižu iz medija i od političkih ljudi je antisemitski.
Orban ga pokušao da ga ućutka kroz zakon „Stop Soros“
Bio je na reklamnim oglasim koje je sponzorisala desničarska mađarska vlada koja ga je optužila da je radio na dovođenju muslimanskih migranata u Mađarsku. Premijer Viktor Orban zalagao se za zakon „Stop Soros“ koji je bio namenjen ućutkavanju njegovih kritičara, uključujući Soroša.
U SAD-u ga teoretičari zavera optužuju da je pokušao da pokrene građanski rat i da je finansirao nasilje na protestima Unite the Right, u Šarlotsvilu u Virdžiniji 2017. godine.
Često ga optužuju za saradnju sa nacistima tokom Holokausta. Komičarka Rozen Bar tu teoriju je iznela na Tviteru 2018. godine u jednom od nizu tvitova zbog kojih joj je otkazana serija na ABC-u.
Soroš je odgovorio da mu takve optužbe „jako smetaju“, i nazvao ih „totalnom izmišljotinom“.
„Što je veća opasnost, to je veća pretnja, i više osećam potrebu da se suprotstavim“, rekao je.
“Open society can prevail only when people can speak truth to power.” – George Soros, “The Soros Lectures” pic.twitter.com/mNJYxS2tFc
— George Soros (@georgesoros) February 22, 2019
Njegove kombinacije na berzi predmet su osuda
Nekada ga nazivaju „čovekom koji je srušio britansku nacionalnu banku“, nakon što je zaradio milijardu dolara kladeći se protiv britanske funte koja je doživela krah 1992. godine u događaju zapisanom u istoriji Velike Britanije kao „crna sreda“.
„Svestan sam da su protiv ideja za koje se ja zalažem“, rekao je govoreći o svojim protivnicima, koji mu daju snagu i ‘goriva’ da se bori za ono u što veruje.
Milijarder troši jako puno sredstva u ono u što veruje, uključujući i politiku. Potrošio je najmanje 25 miliona dolara na mobilizaciju glasača kako bi pomogao Hilari Klinton i ostalim demokratima tokom izbora 2016. godine. Njen poraz ga je iznenadio.
„Čini se da sam živeo u svom balonu“, rekao je. „Izgubila je jer je bila poput učiteljice, i s visine govorila ljudima, umesto da ih je slušala“, rekao je.
Ameročkog predsednika je nazvao „nacistom“ koji smatra da je sva moć u njegovim rukama. Međutim, Donald Tramp i Soroš su bili prijatelji decenijama, družeći se često u kući zajedničkog prijatelja.
„Nisam znao da ima političkih ambicija, ali ne sviđa mi se njegovo poslovno ponašanje“, rekao je.
Nije javno najavio koga će podržavati na izborima 2020. godine, ali rekao je koga sigurno neće – njujoršku senatorku Kristen Gilibrend.
Protivo se američkoj invaziji Iraka 2003.
Nije uvek bio liberal, podržavao je republičke kandidate sve do invazije na Irak 2003. godine.
Političarima ne daje novac samo tako. Osnivač je i predsednik Fondacije Otvoreno društvo (Open Society Foundations) i financijskim sredstvima pomaže rad nevladinih organizacija, onih koje se zalažu za obrazovanje, ljudska prava, i niz drugih projekata.
Filantropija je počela da ga zanima 1979. godine, kada je osnovao stipendiju za Afroamerikance tokom aparthejda.
Na njegovoj internet stranici stoji da je donirao je više od 32 milijarde dolara (sopstvenog novca) toj fondaciji koju je nazvao po knjizi Karla Popera, Open Society and Its Enemies. Poper je pisao da društva uspevaju samo kada su demokratska i štite ljudska prava.
Napadi na Soroša u Mađarskoj su toliko oštri da je najavio da će kancelariju iz Budimpešte prebaciti u Berlin. kao i Srednjeevropski univerzitet koji je osnovao.
Putin ga izbacio iz zemlje
Iz Rusije je njegovu fondaciju 2017. godine izbacio ruski predsednik Vladimir Putin. Tamo je pokrenuo niz programa, među kojima i onaj protiv mučenja.
„Meša se u stvari širom sveta. Ali Stejt Department će vam reći da to nije nikakvo uplitanje već da se on bavi svojim ličnim poslom“, rekao je Putin.
„Ja sam filantrop. Neki možda misle da sam ljubavnik. Moja filozofija je jako jednostavna. Volim da zarađujem mnogo novca, kako bih mnogo novca mogao da poklonim“, rekao je pred 350 gostiju na proslavi svog 80. rođendana.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com