Osećaji gladi ili žeđi signali su kojim nam telo javlja da mu je potrebna hrana ili voda. A mnogi ljudi nisu svesni da nam telo šalje signale i kad patimo na emocionalnoj osnovi. Osećaj usamljenosti signal je da nam treba društvo i razgovori sa prijateljima.
Kanadska statistička anketa iz 2021. godine pokazala je da jedan od 10 ljudi starosti od 15 i više godina smatra da se uvek ili često oseća usamljeno, osećaj deli 29 odsto mladih žena i 24 odsto samaca. Dodatno, istraživanje koje je sproveo Centar za ovisnosti i mentalno zdravlje u Torontu u januaru 2022. pokazalo je da su Kanađani u tom trenutku bili usamljeniji nego u bilo kojem drugom trenutku tokom pandemije, prenosi 24sata.hr.
Osećaj usamljenosti nadilazi emocije, a naučnici sve češće upozoravaju na njene značajne zdravstvene posledice.
– Učinci usamljenosti ili društvene izolovanosti ekstremni su kao i neka od najčešćih zdravstvenih stanja s kojima živimo, poput gojaznosti, sedalačkog načina života, pušenja, siromaštva i loše kvalitete vazduha. Sve te stvari imaju jednak ili čak manji uticaj na smrtnost – kaže dr. Kiffer Card sa Univerziteta Simon Fraser u Burnabyju i znanstveni direktor Instituta za društveno povezivanje.
Ukratko, dugotrajna usamljenost jednako je štetna za naše zdravlje kao i pušenje 15 cigareta na dan. Profesorka psihologije i neurologije Brighama Younga Julianne Holt-Lunstad došla je do te brojke nakon analize studija koje su pratile društvene navike gotovo 3,4 miliona ljudi.
Dakle, ako upravo razmišljate o novogodišnjim odlukama, provođenje vremena s prijateljima i stvaranje novih, zaslužuje prvo mesto na popisu, piše Chatelaine..
Nedostatak društvenih veza kao začarani krug
Što više vremena provodimo sami, to smo skloniji misliti da je to zato što ljudi ne žele provoditi vreme sa nama. Ako se družimo nakon perioda usamljenosti, povećava se verojatnoća da ćemo to protumačiti negativno, osećati se nelagodno ili nečiji komentar i opasku protumačiti kao uvredljive. Zbog takvih osećaja odlučujemo se opet na izolaciju.
– Kada ljudi dožive viši nivo percipirane društvene pretnje, što obično čine? Izoluju se, što stvara stres. Javlja se neravnoteža biologije koja stoji u pozadini odgovora na stres. Dakle, zapravo možete imati problem kada neko postane tolerantan na sve te hemikalije u telu. Stres izazvan usamljenošću može dovesti do hroničnih problema, među kojima su upale, spor imunološki odgovor i kardiovaskularne bolesti – objašnjava Card ističući da postoje i neki neizravni problemi, poput činjenice da se u hitnim situacijama nemate kome obratiti.
Uticaj usamljenosti nadilazi pojedinca
Kim Samuel je osnivač Centra za društvenu povezanost Samuel sa sedištem u Montrealu. Reč je o neprofitnoj organizaciji čija je misija prekinuti društvenu izolaciju. Ujedno, autorka je knjige On Belonging: Finding Connection in an Age of Isolation u kojoj povezuje izolaciju ne samo s ličnim blagostanjem, već i s ekološkom pravdom budući da obespravljeno stanovništvo često živi u četvrtima sa slabim pristupom zelenim površinama i višim nivoaima onečišćenja vazduha, uz političke i ekonomske odluke kao inicijative da zajednice mogu okupiti različite grupe i podstaći razumevanje. Ona takođe kaže da istraživanje pokazuje vezu između usamljenosti i autoritarnosti.
– Svi trebamo da pripadamo negde. Dakle, ako to ne pronađemo na jednom mestu, otići ćemo tražiti na nekom drugom, možda čak i mračnijem mestu – kaže Samuel.
Društveni mediji ne mogu zameniti neposredne veze
Kontakti na društvenim mrežama mogli bi se činiti kao najlakše i najočitije rešenje. Card kaže da to može biti važan alat za stvaranje planova, učestvovanje u blogu zajednice ili deljenje memeova koji njeguju kulturu šale s grupom prijatelja. Međutim, kontakt licem u lice je bitan i nenadoknadiv.
– Mislim da smo evoluirali prema zajedništvu. Telesni dodir, fizičke manifestacije, miris i vid – oni su zapravo jako važan deo ličnosti koji nas čini ljudima – kaže Card.
Uložite u odnose
– Ne možemo samo uzimati, moramo uzvratiti davanjem u našim odnosima. Reciprocitet zahteva da se na sastanku pojavimo ranije i ostanemo duže. Radi se o pripadnosti i uključivanju – kaže Samuel.
Trega napomenuti da je Cardovo istraživanje pokazalo kako ljudi s jednom bliskom grupom prijatelja, u kojoj su svi članovi u istom niovu prijateljskih odnosa prema drugima, imaju niži nivo usamljenosti od pojedinaca koji ulaze i izlaze iz različitih društvenih krugova bez konkretnijih smislenih veza.
Važno kao i vežbanje
Svaku životnu promenu treba isplanirati, pa tako i rad na društvenim odnosima. Card predlaže da u sedmični raspored uključite vreme za druženje na isti način kako planirate pripremu zdravih obroka ili telesno vežbanje.
– Društveno zdravlje mora na skali vrednosti stajati uz ishranu, telesno vežbanje i druga važna ponašanja – zaključuje Card.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com