Izreka kaže: „Nije za vas najbolje ono što vi želite“, i to se u životima svakog od nas može ostvariti u vidu očajničke borbe da zadržimo svoju poziciju u društvu, na poslu, u ljubavi, u porodici. Naši postupci se uvek prate. Šta god da radimo, postoji neko ko je spreman da nam uputi dobronamerne primedbe. Doduše, ima i onih koji su raspoloženi da nam dele zlonamerne kritike, ali ovde o njima nije reč. Svako od nas živi u sprezi nekih malih zakona koje je postavilo društvo (i to ne samo onih legislativnih), u mreži nekih malih pravila kojih se pridržavamo iako bismo najradije prekršili sve to što je nepisano pravilo i posvetili se sprovođenju u delo isključivo onoga što je iz domena naših intimnih zakonskih pravila.
Zaista, danas živimo u svetu u kom ima previše „nemoj“ ili „ne smeš“. Ono što se nudi kao opcija koja isključuje stres jeste to da se držite društvenih normi, zakona koji se primenjuju generacijama unazad, i onda će sve biti u redu. A ako odlučite da se ne držite pravila? Ukoliko ne plaćate stanarinu, račune za struju i telefon, posledice su vam jasne. Postoje neke osobe koje su daleko neprijatnije od šalterskih službenika, a ni posao im nije toliko blistav.
Ali u nekim drugim okolnostima, onima koje se tiču ljubavi, porodice, prijatelja ili posla, ponekad treba prekršiti ono što spada u domen opšteprihvaćenog. Desetogodišnja veza u kojoj ste i za koju svi očekuju da će se završiti brakom čini da se osećate neinventivno? Predložite privremeni raskid dok opet ne pronađete sebe. Prijatelji se žale da im se ne javljate deset dana? Pa šta, svako ima žutu minutu, kada ne želi da izađe iz stana. Roditelji se bune što niste došli na nedeljni ručak? Doći ćete iduće nedelje. Rešen problem. Svakako nećete završiti na sudu zbog toga što ste narušili rutinu koja je počela da vam smeta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com