“Molim te” i “hvala”, dve su fraze koje roditelji žele da upamtimo i koristimo od najranijeg detinjstva. To je način da pokažemo poštovanje i zahvalnost ljudima sa kojima stupamo u interakciju, a drugoj strani te reči daju onaj divan osećaj topline.
Ali, onda odrastamo i kako godine prolaze, te male ljubaznosti koje su nam bile najprirodnija stvar na svetu kao da zaboravimo. Možete li da se setite kad ste se poslednji put iskreno zahvalili nekome? Ne iz navike, ne usput, ne refleksno, nego onako, kao da to stvarno mislite?
Ako ne možete, možda je vreme da promenite ponašanje.
Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Novog Južnog Velsa pokazalo je da te dve čarobne fraze ne služe samo da nekome ulepšate dan, već mogu da vam donesu i više prijateljstava u životu.
Psiholozi su ispitivali kako izražavanje zahvalnosti utiče na dobrobit pojedinca u zajednici, i ispostavilo se da ljudi te dve fraze u velikom broju slučajeva tumače kao “vredan signal da je sa osobom koja ih koristi moguće ostvariti veoma kvalitetan odnos”, kaže dr Lisa Vilijams koja je vodila istraživanje.
Tokom eksperimenta, 70 studenata je učestvovalo u projektu tokom kojeg je trebalo da budu mentori učenicima srednjih škola. Studenti bi im pomagali oko eseja kojim su aplicirali za upis na fakultet, a maturanti su mogli (ali nisu morali) mentorima da daju kartice kojima bi izrazili svoju zahvalnost.
“Studenti koji su dobili ove male kartice-zahvalnice bili su spremniji da pomognu, dajući maturantu kojem su pomagali više mogućnosti da sa njima uspostavi kontakt, broj telefona, mejl adresu i slično, nego oni koji nisu dobili nikakav izraz zahvalnosti”, navodi se u studiji, prenosi Your Tango.
Istovremeno, đaci koji su se lepo zahvalili na pruženoj pomoći, opisani su od strane studenata kao ljubazni i prijatni.
Ovi rezultati ukazuju da jasno izražena zahvalnost zbog neke ljubaznosti u velikoj meri utiče na odnose koje tek uspostavljamo sa nekom osobom.
Drugo istraživanje, sprovedeno na Univerzitetu Kalifornije pokazalo je da su ljudi koji nemaju problem sa iskazivanjem zahvalnosti generalno srećniji od onih koji nemaju tu naviku.
Ispitanici su tokom tog istraživanja bili podeljeni u dve grupe, jedna je svake nedelje trebalo da napiše nekoliko rečenica o stvarima zbog kojih oseća zahvalnost, dok su ispitanici iz druge grupe beležili stvari koje su im išle na živce. Eksperiment je trajao 10 nedelja.
Po isteku tih 10 nedelja, psiholozi su utvrdili da su osobe iz “zahvalne grupe” bile optimističnije i srećnije, zadovoljnije životom, od onih iz “nervozne grupe”.
Nemojte da zaboravite jednu od prvih životnih lekcija, dakle. Kažite hvala, kad treba. Ovaj svet bio bi mnogo srećnije mesto kad odrasli ne bi tako lako zaboravljali koliko je to važno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com