Prema definiciji manipulacija je model ponašanja u kojem neko koristi međuljudske odnose kako bi prikrio ili dobio
određenu informaciju, odnosno izvrće činjenice ili istinu kako bi osvojio nečiju naklonost ili pribavio korist za sebe.
Manipulatori ostvaruju moć i kontrolu nad osobom koju manipulišu, što samo jača njihovu želju da „drže sve konce u rukama“. Iako ovako definisana manipulacija ima negativno značenje, psiholozi tvrde da je koristimo svi, često i nesvesno, da postoji u svakoj vrsti odnosa, i poslovnoj i privatnoj i prijateljskoj. „Uvukla“ se u komunikaciju i svakodnevno funkcionisanje, ali sa tom razlikom što „nesvesne“ manipulacije ni sam manipulator često nije svestan i iza nje najčešće ne stoje „zle namere“.
Posebno dobri manupulatori u tom smislu su najmlađi, vrlo lako ukapiraju šta „prolazi“ kod roditelja i tu taktiku koriste uvek kada nešto žele. Ako osete da ste podložni manipulaciji i ako im ona samo jednom „prođe“, vrlo brzo postaće „gospodari kuće“, tvrde dečji psiholozi.
Sredstva manipulacije su brojna. Ponekad njima uspevamo da kod drugih izazovemo osećanja koja će ih navesti da se sami podčine našoj volji. Takva je, na primer, emotivna ucena, jedno od najmoćnijih sredstava manipulacije. Psiholozi je zovu i „reket osećanja“ koja manipulatoru pružaju lažni osećaj zaštićenosti.
Naime, emotivna ucena daje nam moć da nad nekim kome je stalo do nas ostvarimo dominaciju, tako što ćemo kod njega pokrenuti emocije.
Na praktičnom primeru to može da izgleda ovako – majka manipuliše svojom odraslom ćerkom tako što joj stalno naglašava koliko se žrtvovala za nju kada je bila dete, što kod ćerke izaziva osećaj griže savesti zbog koje toleriše svako majčino ponašanje. Ili, žena koja suzama od svog muškarca uvek „iskamči“ ono što želi.
Na taj način manipulatori se osećaju zaštićeno, jer emotivnim ucenama uvek postignu ono što žele. One su im odbrambeni mehanizam od suočavanja sa stvarnošću, ali i dokaz da su voljeni i nekome važni. Emotivne ucene često su i nesvesne, odnosno mnogi ih izazivaju bez jasne želje da ostvare cilj.
Vrlo sličan način manipulacije je i samosažaljenje. Manipulatori često grade sliku o sebi kao o nesrećnoj, jadnoj i napaćenoj osobi koju treba sažaljevati. Bespomoćnost i uloga žrtve izazivaju empatiju, što je „pogodan“ teren za manipulaciju. Ko se ne bi sažalio na nesrećno i napaćeno biće koje od nas ne traži ništa drugo do malo ljubavi i razumevanja?
Dženet Vulf, specijalista za partnerske odnose, tvrdi da su i lične uvrede izuzetno jako sredstvo manipulacije. U komunikaciji dvoje ljudi koji su u emotivnoj ili prijateljskoj vezi to se svodi na „ti“ rečenice kojima optužujemo drugu stranu u raspravama. „Ti si grozna osoba, ne umeš da pokažeš ljubav i zbog tebe se ovako ponašam“, ili „ti nisi dobar prijatelj, nikada te nema kada si mi potreban“, klasični su primeri ovakve vrste maniuplacije.
Pored vređanja, etiketiranja, laži, pretnje i ucene uobičajeni su načini manipulacije, kao i ismevanje tuđe ličnosti. Ona je vrlo česta u poslovnim odnosima, tvrde stručnjaci, i vrlo uspešno uspostavlja kontrolu nad nekim, jer je nedostatak samopouzdanja najčešća psihološka „boljka“ modernog čoveka, pokazuju istraživanja.
Pretnje odbacivanjem su, takođe, vrlo moćno sredstvo manipulacije
a psiholozi tvrde da se on najčešće sreće u vaspitanju. Majke su, na primer, sklone da kažu detetu: „ako ne budeš dobar, ja više neću da se igram sa tobom“, što iako nije zlonamerno, mališanu šalje potpuno pogrešnu poruku. Vrlo često koristi se i „agresivno zapitkivanje“ koje pretpostavlja da na svaki odgovor sledi novo pitanje „zašto“. Na taj način uništava se autoritet sagovornika i argumenti preobličavaju u formu koja odgovara manipulatoru.
Manipulacija, međutim, može biti upakovana i u „lepe reči“ i nasmejano lice. Naime, laskanje i ulagivanje odlično manipulišu drugima, možda čak i bolje nego uvreda. Iako stvaraju suprotne efekte, u prvom slučaju manjak samopouzdanja i sumnju u sopstvene vrednosti, u drugom precenjivanje sposobnosti i jačanje narcisoidnih osećanja, oba načina izuzetno su moćna. Izazivanjem intenzivnih osećanja komplimentima i prenaglašenim izlivima ljubavi stvara se nerealan osećaj pripadnosti i bliskosti. A mnogima to jako nedostaje.
Manipulacija se, tvrde stručnjaci, toliko provlači kroz komunikaciju, bilo o kome da se radi, da je, maltene, nemoguće zaštiti se ili je izbeći. Ako smo samosvesne i stabilne ličnosti možda ćemo umeti da se odupremo manipulaciji na poslu, ali će uvek postojati neko na koga smo posebno osetljivi i ko ume da nam „pronađe žicu“.
Mnogi od nas su, posmatrajući ponašanje svojih roditelja, i sami preuzeli ovaj vid komuniciranja.
Da bi se barem delimično odbranili, prvi korak je da verujemo u sebe i svoje kvalitete, da budemo svesni svojih emocija, da ih razumemo i prihvatamo, da znamo objektivno da sagledamo sebe i da umemo jasno da iznesemo svoje stavove i želje.
Otvorena i direktna komunikacija ključna je u svakom odnosu, pa je jako važno i shvatiti na koje načine mi manipulišemo drugima. Postoje različiti načini da se izborimo za svoje stavove i želje, manipulacija ne mora biti jedini. Koliko ćemo joj biti skloni zavisi od mnogo faktora, ali su životna uverenja, vaspitanje, emocionalna inteligencija i nivo samopouzdanja presudni.
Zbog toga birajte koga ćete voleti i sa kim ćete se družiti, jer psiholozi tvrde da preuzimamo obrasce ponašanja od bliskog okruženja i da vremenom počinjemo „psihološki da ličimo“ na ljude koji su nam važni.
Izvor: novosti.rs
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com