Australijski naučnik Dejvid Gudal okončao je sebi život uz medicinsku pomoć u Švajcarskoj u 104. godini. On je preminuo u 12 časova i 30 minuta, preneo je AP.
Gudal je ranije juče veselo u Bazelu pred novinarima otpevao nekoliko taktova „Ode radosti“ iz Betovenove Devet simfonije.
Gudal, koji je rođen 4. aprila 1914. godine, na izuzetno posećenoj konferenciji za novinare izjavio je da bi asistirano samoubistvo trebalo da bude dostupnije, prenosi AP.
„Ne želim više da živim i srećan sam što imam priliku da okončam život“, rekao je Gudal, navodeći da će verovatno umreti uz pomoć smrtonosne injekcije, ali da će metodu ipak prepustiti lekarima.
Njegove poslednje trenutke opisao je doktor Filip Ničke. Pre ubrizgavanja smrtonosne injekcije lekar je Gudalu postavio četiri pitanja. Pitao ga je kako se zove, datum rođenja, zašto je došao u kliniku i čemu se nada nakon smrti. Poslednji odgovor zapanjio je sve.
„Samo se nadam da će mi srce stati.“
Nakon ubrizgavanja injekcije svi su čekali da naučnik utone u večni san, ali očigledno je i ta procedura bila previše za ekscentričnog znanstvenika.
„Koliko ovo traje!?“
To su bile ujedno i poslednje Gudalove reči. Nekoliko trenutaka kasnije Australijanac je umro.
„Nikad nešto slično nisam čuo, ali gospodin je očito bio nestrpljiv.“
Ipak, lekar kaže da je poslednja želja gospodina Gudala ispunjena. Priželjkivao je mirnu smrt i to je na kraju i dobio…
U Švajcarskoj je asistirano samoubistvo legalno i dostupno, a borci za pravo na smrt podržavaju Gudalov postupak.
Uskraćivanje sopstvenog života trebalo bi da bude dostupno samo onima koji su neizlečivo bolesni.
Gudal nije bio bolestan, ali je naglašavao kako je bio sve slabiji i sve više u nemogućnosti da živi kako je nekad živeo.
Penzionisan je tek u 102. godini, kao najstariji naučnik u radnom odnosu.
Ovaj uvaženi botaničar i ekolog je Si-En-Enu rekao da njegov život više nije vredan življenja, izrazivši nadu da će njegova priča dovesti do legalizacije asistiranog umiranja u drugim zemljama.
Otac četvoro dece i deda 12 unučadi, ali i dugogodišnji član grupe koja se zalaže za eutanaziju „Egzit internešenel“, objašnjava da je prestao da uživa u životu pre pet ili 10 godina, delimično zbog sve slabije pokretljivosti i gubitka vida.
„Voleo bih da mogu da ponovo trčim po poljima i vidim svet oko sebe“, rekao je Gudal.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com