Pospanost, umor, vrtoglavica, smanjena percepcija samo su neki od problema s kojima se mogu suoฤiti vozaฤi koji upotrebljavaju lekove. U najteลพim sluฤajevima usled delovanja medikamenata moguฤe je da doฤe i do saobraฤajnih nesreฤa. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, povrede u saobraฤajnim nesreฤama ฤe biti peti vodeฤi uzrok smrti do 2030. godine, piลกe B92.
Kako lekovi utiฤu na vozaฤe?
Voลพnja motornog vozila je sloลพen zadatak, zbog ฤega vozaฤi moraju da budu u stanju da vide, razmiลกljaju i pravilno reaguju. Neki lekovi, bilo da su oni koji se u apotekama izdaju na recept ili bez recepta, mogu delovati na ove veลกtine.
โPrvu grupu ฤine lekovi koji mogu uticati na sposobnost upravljanja motornim vozilima, a obeleลพavaju se praznim crvenim trouglom (โ) na spoljnom pakovanju leka. Druga grupa su medikamenti koji snaลพno utiฤu na sposobnost upravljanja motornim vozilima, i pod ฤijim delovanjem apsolutno ne bi trebalo voziti, a oznaฤavaju se punim crvenim trouglom (โฒ) na spoljnom pakovanju leka. Treฤa i najopasnija grupa su lekovi koji se ubrajaju u opojne droge, a obeleลพavaju se znakom paragrafa (ยง) na spoljnom pakovanju lekaโ, objaลกnjava Jasna Anฤelkoviฤ, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.
Lekovi kao ekvivalentni alkohola
Uobiฤajeni neลพeljene nuspojave ovih lekova koji mogu uticati na voลพnju su oseฤaj pospanosti ili umora, moguฤi su i vrtoglavica, nesvestica, muฤnina, zamagljen ili dvostruki vid, jeza, nestabilnost, zbunjenost. Umanjena je sposobnost da se pravilno koncentriลกemo i procenimo udaljenost ili brzinu drugog vozila. Posle upotrebe nekih lekova kod nekih pacijenata uoฤava se i slabost miลกiฤa ili slabija koordinacija, anksioznost.
โZbog ฤinjenice da neki lekovi mogu uticati na voลพnju toliko znaฤajno da su ekvivalentni konzumiranju alkohola viลกe od zakonske granice, farmaceuti u lekarnama svakodnevno savetuju graฤane i doprinose boljoj informisanosti o delovanju lekova na voลพnjuโ, navodi Jasna Anฤelkoviฤ.
Kada su veฤi rizici?
Lekovi protiv nesanice, anksioznosti, epilepsije, antidepresivi (koriste se kod depresije i za bolova u nervima, migrene, problema s beลกikom), antipsihotici (za stanja kao ลกto su ลกizofrenija i bipolarni poremeฤaj), neki antihistaminici (kod alergije, prehlade i gripa) neki su od lekova koji mogu ugroziti voลพnju. Na isti naฤin deluju i opioidi (za ublaลพavanje bolova), neki preparati protiv prehlade i gripa, kao i odreฤeni lekovi za krvni pritisak, muฤninu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com