Očekivan životni vek u Srbiji se u poslednjih 30 godina u proseku produžio za 4,5 godine godina i iznosi 76 godina. Kod žena je ova brojka viša i iznosi 78,4 godine, dok je kod muškaraca 73,5 godina, pokazuju podaci Eurostata.
Očekivani životni vek novorođenčadi u Evropskoj uniji 2018. godine bio je 81 godina. Ova brojka bila je za 5,5 godina viša kod žena-83,7 godina, nego kod muškaraca-78,2 godine, prema istraživanju Eurostata.
Zašto žene češće nadžive muškarce?
Biološki uzroci
Dva glavna uzroka su biološka. Prvi uzrok odnosi se na razlike u polnim hormonima, barem kod cisrodnih osoba, odnosno osoba čiji rodni identitet odgovara biološkom polu koji im je dodeljen pri rođenju. Cisrodne žene proizvode više estrogena i manje testosterona od cisrodnih muškaraca. Estrogen pruža zaštitu od niza bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti koje su vrlo čest uzrok smrtnosti kod muškaraca.
Visoki nivoi testosterona, s druge strane, povezani su s povećanim rizikom od nekih bolesti, poput raka endometrija i dojke kod žena i raka prostate u muškaraca. Testosteron je takođe povezan s rizičnim ponašanjem i višim nivoom agresije, što može povećati rizik od umiranja u mlađem dobu.
Genetska komponenta
U igri je i genetska komponenta. Ljudi imaju dva polna hromozoma , X i Y.
„Ako razmislite o tome, Y hromozom je X hromozom s nedostatkom noge. Nedostaje mu genetski materijal“, rekla je Virdžinija Zaruli, vanredna profesorka demografije na University of Southern Denmark. „Žene imaju ovaj dvostruki X hromozom, dodatni genetski materijal koji im omogućuje da, na primer, imaju rezervni plan ako postoji loša mutacija na jednom od dva X hromozoma. Drugi X im produžuje životni vek.“ To je slučaj s bolestima kao što su hemofilija, vrsta poremećaja krvarenja i Dišenova mišićna distrofija, koja uzrokuje progresivno slabljenje mišića.
Ali, u proseku, žene žive četiri ili pet godina više od muškaraca, dodala je Zaruli. Koji su dodatni razlozi?
Društveni faktori
Društveni faktori takođe igraju veliku ulogu, rekla je. Muškarci su skloniji pušenju cigareta i konzumiranju alkohola češće od žena; muškarci skoro dvostruko češće piju i imaju veću verovatnoću da su pili alkohol u poslednjih 30 dana, a 35% muškaraca u svetu puši u poređenju sa 6% žena.
Žene su sklonije zdravoj ishrani, a muškarci više preferiraju masne obroke i jedu brzu hranu.
Takođe, za žene važi 33% veća verovatnoća da će posetiti lekara, isključujući prenatalnu njegu, nego muškarci.
Razlika u očekivanom životnom veku nije uvek bila tako velika kao sada. Detaljni podaci o smrtnosti pokazuju da žene nisu dosledno živele duže od muškaraca sve do početka 20. veka. Pre toga, zarazne bolesti su harale i pogađale oba pola prilično podjednako. Osim toga, žene su često umirale tokom porođaja.
Od tada, očekivani životni vek žena nije uvek rastao u meri u kojoj bi mogao. Počevši od sredine 1970-ih, jaz između potencijalnog i posmatranog životnog veka počeo je da se povećava za žene zbog pušenja cigareta. Do 2005., žene su živele u prosjeku 2,3 godine manje od očekivanog upravo zbog navedenog razloga.
S obzirom na stalne društvene promene, kao i promene u stilu života žena i muškaraca, ova praksa može se, ali i ne mora nastaviti u ovom obliku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com