Znamo da hrana daje našem telu sve hranljive materije koje su mu potrebne za preživljavanje, a ako jedete samo jednom dnevno, ne dajete svom telu priliku da dobije sve hranljive materije koje su mu potrebne, prenosi portal Eat this.
Kako bi pokazali zašto je konzumiranje samo jednog obroka dnevno štetno za vaš organizam, novinari portala Eat this razgovarali su sa nekoliko registrovanih dijetetičara i sertifikovanih medicinskih stručnjaka koji su ispravno analizirali šta će vaše telo doživeti sa ovako oštrim ograničenjem kalorija.
Evo zašto vam niko od njih ne savetuje da jedete jednom dnevno.
Prejedanje
Jedenje jednog obroka dovodi do prejedanja jer telo oseća iznenadnu glad i žudi za energijom. Ograničavanje se može pretvoriti u preveliki unos kalorija u tom jednom obroku, što komplikuje gubitak težine, piše Eat This.
Usporavanje metabolizma
Jedan obrok dnevno usporava metabolizam tako da telo štedi energiju. Ovo otežava gubitak težine jer je metabolizam ključan za sagorevanje kalorija.
Telo umire od gladi
Vaše telo će misliti da gladuje i ponašaće se tako. To će usporiti metabolizam kako bi se sačuvala energija za budućnost. To znači da telo skladišti unesenu hranu kao mast umesto da je koristi za energiju. Telo to radi da bi obezbedilo gorivo koje može da koristi dok ne sipate gorivo u svoje telo.
Telo počinje da se „isključuje“
Uz usporavanje metabolizma i povećanu glad, vaše telo će takođe početi da doživljava vrtlog negativnih neželjenih efekata ako mu ne dajete hranljive materije koje su mu potrebne.
Ostali negativni efekti mogu uključivati pad šećera u krvi tako da se osećate slabo i drhtavo, nedostatak hranljivih materija, iscrpljenost, prejedanje dok jedete, povećanje telesne težine ili ako držite malo kalorija u jednom obroku, probleme sa srcem, gubitak kose, netoleranciju na hladnoću i drugo …
Nedostatak hranljivih materija
Ovakav način ishrane često dovodi do unosa visokokaloričnih namirnica koje su siromašne hranljivim materijama. Telu nedostaju neophodne hranljive materije. Kada jedu samo jedan obrok dnevno, verovatnije je da će se potrošači okrenuti visokokaloričnoj hrani sa niskim sadržajem hranljivih materija poput testenina i životinjskih proteina sa visokim sadržajem masti.
To je zato što im je glukoza pala na tako nisku tačku da počinju da žude za ugljenim hidratima i često se okreću brzo obrađenim opcijama. Osim toga, ako jedete te brze ugljene hidrate da biste se osećali siti, ne dajete svom telu hranljive materije koje su mu potrebne.
Šta je rešenje?
Ovo će očigledno zavisiti od vašeg tela, ali mnogi dijetetičari preporučuju da jedete svaka tri ili četiri sata (ili barem da jedete tri obroka) i da sledite ispravne smernice za ishranu kako biste uspostavili plan zdravog obroka. Možda je najbolje da razgovarate sa svojim lekarom kako biste saznali pravu ishranu za vaše telo.
(Kurir.rs/Net.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com