Iako se pričanje u snu najčešće javlja u dubokoj fazi sna, može se dogoditi u bilo kojoj fazi spavanja. Zašto pričamo u snu?
Pričanje u snu je fenomen koji fascinira mnoge, ali istovremeno može biti i zabrinjavajući. Ovaj oblik parasomnije, odnosno smetnje u ponašanju za vreme spavanja, naziva se somnilokvija.
Karakterističan je po tome što osoba u dubokom snu počinje da priča, a ponekad čak i vrišti ili viče. Dok neki od nas neće ni primetiti da pričamo u snu, drugima to može biti veoma smešno ili čak sramotno iskustvo.
Prema istraživanjima, oko 50 odsto dece u dobi od tri do deset godina priča u snu, dok samo oko 5 odsto odraslih ima ovaj fenomen. Neki mogu pričati svaku noć, dok drugi to rade povremeno. Stručnjaci smatraju da je pričanje u snu nasledno, ali još uvek nije potpuno jasno zašto se javlja.
Adam Rosenberg video urednik iz SAD-a, odlučio je da snimi svoje najbolje „provale“ dok je pričao u snu i objavio ih na Jutjubu. Njegovi snimci pokazuju da ljudi u snu često govore o onome šta su proživeli tog dana ili o nečemu što su sanjali. Ponekad su to jasni izrazi koje možemo razumeti, a ponekad i mumlanja koja se teško dešifruju.
Iako se pričanje u snu najčešće javlja u dubokoj fazi sna, može se dogoditi u bilo kojoj fazi spavanja. U većini slučajeva je potpuno bezopasno, ali u retkim situacijama može biti znak poremećaja spavanja ili određenog zdravstvenog stanja.
Deca koja imaju noćne more ili strahove često vrište, viču i udaraju se u snu, a teško ih je probuditi iz tog stanja. Takođe, postoji i poremećaj u ponašanju za vreme REM faze sna koji može rezultirati vikanjem i nasilnim ponašanjem.
Ako primetite da počinjete da pričate u snu u odraslom dobu, a to je praćeno strahom, vrištanjem ili nasilnim reakcijama, preporučuje se da posetite lekare specijaliste za spavanje. Takođe, ako primetite da vaše dete ima problema sa snom, dobro je porazgovarati sa pedijatrom kako biste saznali više.
Stručnjaci smatraju da je manjak sna jedan od glavnih uzroka pričanja u snu kod odraslih. Zbog toga se preporučuje izbegavanje stresa i osiguravanje dovoljne količine sna kako bi se smanjila mogućnost „noćnih razgovora“.
Takođe, voditi dnevnik spavanja može biti od pomoći u praćenju ritma uspavljivanja i buđenja, kao i eventualnih spoljnih faktora koji mogu uticati na san, poput konzumiranja kofeina ili alkohola.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com