Prošlo je 46 godina od tragedije koja je šokirala jugoslovensku javnost, dovela do demonstracija, jer je otvorila mnoga pitanja i dileme o “ćuti i trpi” mentalitetu i položaju žena, ali i koja je bila povod da Zdravko Čolić posveti pesmu jednoj posebnoj devojci.
Na današnji dan 1974. godine 18-godišnja Milica Kostić skočila je sa 11. sprata solitera u Kruševcu kako bi se spasila silovanja, nakon što su je petorica mladića zarobila u stanu.
Njen čin predstavlja tragičan, ali hrabar i odlučan čin oslobođenja žena od muškog nasilja. pic.twitter.com/k609fDAvcw— BeFem (@BeFemFestival) September 2, 2020
Milica Kostić (18), učenica srednje medicinske škole u Kruševcu, 2. septembra 1974. godine ubila se bežeći od silovatelja. Skočila je s 11. sprata Rubinove kule u Kruševcu. Uprkos teškim povredama živela je dva dana, uspela da istražiteljima otkrije šta se desilo, a povredama je podlegla na današnji dan, 4. septembra, u kruševačkoj bolnici.
U Kruševcu su tada organizovali protesti protiv nasilnika koji su kasnije osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne, ali se ne zna koliko je ko odležao. Mladići koji su pokušali da je siluju su Miroslav Mađarac, Tomislav Ž. Nikolić, Zvonko Ivanović, Slavoljub Trifunović i u to vreme maloljetni S.V., u čijem se stanu sve odigralo.
Kobnog dana, momci su Milicu namamili u stan. Jedan od njih je zamolio da pođe sa njim kako bi ona, navodno, pozvala njegovu devojku čiji su roditelji bili jako strogi. Taj mladić je bio jedan od petorice nasilnika koji je želeo da izvrši grupno silovanje.
Naivna Milica je pristala i shvatila da je prevarena kada su se vrata stana u kojem će se odviti pakao, zatvorila. Jedan od mladića je devojku zaključao u spavaćoj sobi, a onda je ubeđivao da se skine i ne pruža otpor. Milica se opirala, plakala i ubeđivala momke da je puste rekavši im da je “siromašna”, “nevina” i “devojka sa sela”. U jednom momentu, usled njene upornosti, prvi silovatelj se malo pokolebao i, izlazeći nakratko iz sobe u hodnik, predložio ostalima da bi trebalo da je puste.
„Nevina je, neću da je diram“, rekao je.
Milica je iskoristila momenat kada mladići nisu bili u sobi i skočila kroz prozor.
Podatke o samom događaju u stanu istražni organi su prikupili iz saslušanja i svedočenja koja je dalo osam osoba. Osam jer je, pored sedam izjava svedoka data i još jedna – u bolnici je progovorila i Milica.
Na pitanje inspektora Dobrivoja Stefanovića u bolnici da li je sama skočila ili je neko gurnuo, uspela je izgovoriti da je sama skočila kroz prozor. Dok je gubila svest uspela je da ispriča detalje .
– Nisam više mogla da izdržim… Jedino sam na taj način mogla da sačuvam svoju čast – rekla je i potom pala u duboku komu.
Ispred bolnice bila je gužva. Porodica, školski drugari, osoblje, sugrađani – svi su čekali da vide hoće li se hrabra devojka probuditi iz kome. Nažalost, desilo se najgore.
U četvrtak, četvrtog septembra mala Milica je izdahnula tačno u podne.
Nakon toga, prema rečima stanovnika Kruševca, svake godine u vreme Milicinog stradanja u predelu 11. sprata zgradu je preletalo jato belih golubova.
Zdravko Čolić je pesmu „Ona spava“ posvetio Milici.
Tekst je napisao Velizar Šofranac, a muziku Kornelije Kovač.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com