Mnogi za sebe smatraju da nemaju nikakvih sposobnosti kao umetnici. Sviđa im se umetnost u nekom svom obliku, ili u mnogim svojim oblicima, ali sebe smatraju netalentovanima. Međutim, kako danas sve više toga biva nazvano umetnošću, i za to se dobijaju i nagrade, možda bi i oni koji se boje da nemaju dara u nečemu ipak mogli da se oprobaju.
U Britaniji je 1984. godine ustanovljena Tarnerova nagrada, i dodeljuje se svake godine britanskom umetniku koji je stvorio nešto inovativno u nekoj od vizuelnih umetnosti. Dobijali su je video-umetnici, instalacioni umetnici (instalaciona umetnost bavi se oneobičavanjem prostora, menjajući na taj način uobičajen pogled na neko okruženje, bilo da se radi o galeriji, poslovnom prostoru, privatnom prostoru…), takođe i vajari i slikari. Zanimljiv primer je Martin Krid, koji je 2001. dobio ovu nagradu za svoju instalacionu umetnost – sijalicu koja se u beskraj uključuje i isključuje u inače potpuno praznoj sobi.
I ove godine Martin Krid ima nešto novo da ponudi. Sada je to "Rad br. 850" (Work No. 850), trkač koji sprintuje kroz galeriju na svakih 30 sekundi. Direktor galerije je to izvođenje nazvao zadivljujućim, lirskim, i rekao da narušava ustaljene ideje o tome kako se treba kretati kroz prostor posvećen umetnosti.
Tek nam predstoji da saznamo hoće li Martin Krid ponovo dobiti Tarnerovu nagradu, jer se ona dodeljuje za prošlogodišnje delo. Mnogo je onih koji to što on radi, kao i ono što veliki broj dobitnika ove nagrade radi, uopšte ne smatraju umetnošću – povremeno se tim povodom organizuju i demonstracije. Međutim, svakako je zanimljivo videti dokle mogu da se pomeraju granice onog što se smatra umetnošću i na koji sve način neko može da izrazi sebe ili da jednostavno iznese neku interesantnu ideju. To može da vam da nadu da, iako sebe smatrate nekreativnim kad se o onim uobičajenijim oblicima umetnosti radi, ako pustite mašti na volju, možete da smislite nešto što će vas radovati da stvorite i u čemu bi još neko mogao da uživa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com