Visoka inteligencija svakako je prednost, ali nije i ključ za lakši, jednostvaniji, srećniji ili ispunjeniji život. Može li inteligencija biti i prokletstvo? Psiholozi objašnjavaju da ona svakako može da ima negativne strane.
1. Inteligenti ljudi često razmišljaju umesto da osećaju
Visoko inteligentni ljudi mogu da razumeju osećanja vrlo dobro, razmišljaju i razgovaraju o njima, ali problem je u tome što često neće osećati olakšanje prilikom njihovog izražavanja.
To je čest problem veoma pametnih ljudi, naročito onih koji se sjajno izražavaju. Oni koriste reči kao dimnu zavesu. Manje komunikativni ljudi svoje ponašanje koriste i kao ispusni ventil – povikaće, baciti nešto, rasplakaće se, skočiti, plesati.
Visoko inteligentni će pričati o tome kako se osećaju, a kad završe s razgovorom, svi će ti osećaji i dalje biti zarobljeni – kaže psiholog Markus Geduld.
Dodaje kako je u tome ključna razlika između kognitivnih i emocionalnih veština i iako naučnici ne mogu detaljno da objasne kako su oni povezani, očito je da visoka emocionalna inteligencija kompenzuje niske kognitivne sposobnosti, pri čemu se izrazito pametni ljudi ne moraju oslanjati na svoje emocionalne veštine da bi rešili probleme.
2. Osećaju više teskobe i stresa
Prilikom prepoznavanja visoko inteligentnih ljudi, društvo će od njih očekivati više – da budu najbolji u svemu, nebitno o kojem je području reč, pa oni nemaju s kim da razgovaraju o svojim slabostima ili o nesigurnosti.
Na njima je veći pritisak da moraju uspeti, zbog čega su pod stalnim stresom. To je očito već i u mlađoj dobi – deca koja su inteligentnija generalno osećaju više teskobe.
3. Teže nauče vredost teškog rada
Činjenica je da će inteligentniji ljudi znati bolje da rasporede svoje zadatke i da brže obave posao, odnosno s manje truda nego što bi trebalo nekom ko nije tako inteligentan.
Ipak, inteligencija ne vodi direktno ka uspehu, a visoko inteligentni ljudi možda nikad ne razviju upornost koja im je za to potrebna. Inteligencija postaje problem kad oni koji je imaju otkriju u ranoj dobi da ne treba puno da rade kako bi pratili druge, pa nikad ne razviju dobre radne navike – ističu psiholozi.
4. Ljudima idu na živce jer ih ispravljaju
Bez obzira na to da li reč o čavrljanju ili ozbiljnijem razgovoru, inteligentni ljudi najčešće imaju potrebu da ispravljaju druge ako kažu ili tvrde nešto pogrešno, a to znači da ih drugi doživljavaju kao pametnjakoviće koji su u društvu naporni.
5. Preterano analiziraju
Ljudi s visokom inteligencijom previše vremena troše na razmišljanje i analize. Zbog preteranih analiza dolazi i do previše briga, pa i otežane mogućnosti odabira – inteligenti ljudi su ziheraši u svojim odlukama – kako bi bili uvereni da nisu pogrešili, što je u većini životnih situacija nemoguće, pa je ponekad neophodno osloniti se i na svoj instinkt.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com