Da li možemo krizu srednjih godina posmatrati kao jednu tranziciju našeg života, kroz koju prolazi svaki pojedinac, na različite načine i da li postoji obrazac po kojem se nosi sa novim problemima i prilikama koje mu donosi život i pogled na njega?
Videli ste nekog starijeg gospodina kako vežba, neku gospođu koja se oblači poput mladih, ili vaš partner odjednom više obraća pažnju na svoj izgled i stalno traži neke pohvale i priznanja.
Prva asocijacija a možda i komentar na to je: ima krizu srednjih godina. A da li zaista te situacije opisuju ovaj kompleksan pojam?
Ovo je u psihologiji poznato kao „kriza srednjih godina“, iako se danas ova fraza eksploatiše na nezahvalne načine.
Poznati psiholog Karl Jung ju je tačno definisao. Prema njemu ova kriza se javlja u kasnim tridesetim godinama i traje do sedme decenije života.
Ovde ne govorimo o periodu od nekoliko meseci ili nedelja. To je proces kroz koji pojedinac redefiniše svoje želje, potrebe, analizira svoja iskustva i postignute rezultate u periodu koji je iza njega.
Kod većine se javlja osećaj praznine, nostalgije, upoređivanja sa drugima i čini se da ste neuspešniji i nezadovoljniji onim što stoji iza vas. Zadovoljstvo životom varira u amplitudama i u ovoj fazi taj osećaj može dotaći i najnižu tačku.
Međutim, psiholozi ističu da ovo ne mora biti nužno negativna promena. U ovoj razvojnoj etapi pojedinac preispituje svoje ciljeve i prioritete i ovde može doći do mnogih pozitivnih promena u njegovom životu, do sazrevanja, ličnog rasta.
Dešavaju se promene i prekomponovanje porodičnih i bračnih odnosa, ali i karijere i u životu uopšte.
Iako ove promene mnogi pripisuju toj nekoj krizi, Jung smatra da čovek prolazi kroz nekoliko faza u životu kroz kojih se odvijaju ovi procesi i promene gde svako vrši analizu svoga „ja“.
U prvoj nezreloj fazi ljudi su fokusirani na svoj ego i mnogi od njih se vraćaju u nju ili nikada ne izađu iz nje. Uglavnom su kako smo gore naveli opterećeni svojim izgledom i (p)ostaju narcisoidni. Dalje kroz život imamo tzv. borbenu fazu kroz koju preuzimamo odgovornost za sebe i postajemo orijentisani ka nekom cilju i njegovom ostvarenju.
Može se to odnositi na zasnivanje porodice, na našu karijeru ili finansijsku stabilnost.
U narednoj fazi cilj pojedinca je da ostavi neki trag u životu. Pošto je ovo i nekako faza koja se povezuje sa roditeljstvom, u njoj čovek teži ka obezbeđivanju boljitka za život svoje dece. U ovoj fazi on analizira postignuto i razmišlja o daljem kretanju kroz život i šta bi još mogao da učini. Njegovi vidici su i dalje otvoreni, ako govorimo o pozitivnom gledanju na dosadašnji život.
U zadnjoj fazi, u kojoj stručnjaci smatraju da ljudi doživljavaju uglavnom zadovoljstvo životom, stavljamo duhovni svet ispred materijalnog. Sve što smo postigli do tada, u smislu materijalnog, nema veliki značaj jer koračamo kroz život koji nema ni početka ni kraja i sve što posedujemo je prolazno.
Psihički preokreti i situacije u životu služe da nam pokažu put do sazrevanja, odrastanja i kretanja napred. Mogu se desiti velike životne promene u dobrom slučaju ali može doći i do nazadovanja. Snaga volje i energija su važni u nošenju sa novim izazovima, koje ćemo uvek preispitivati i težiti ka kreiranju bolje budućnosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com