Plaćeni ubica iz Rusije prvi put je otvoreno progovorio o svom krvavom poslu i detaljno opisao kako je usmrtio skoro 40 ljudi u svojoj bogatoj karijeri.
Andrej Veršinjin danas ima 43 godine, trenutno je iza rešetaka, ali nada se da će nakon desetak godina ponovno biti slobodan čovek. Međutim, tu slobodu će morati krvavo da zaradi, odnosno da „propeva“ i ruskim vlastima otkrije sve o nemilosrdnim gangsterima i mafijaškim vezama.
Za sada mu ide vrlo dobro. Veršinjin se bez problema na sudu obračunava s mafijašima s ciljem da izbegne doživotni zatvor. Čak je odbio i da postane zaštićeni svedok, ali ruske vlasti ipak skrivaju njegovo lice na svedočenjima, piše Index.hr.
Iako cinkari svoje donedavne kolege i poslodavce, ubica kod svedočenja bez problema govori o svojim nedelima i pri tome ne pokazuje ni trunku kajanja.
– Samo sam radio svoj posao. Koji je bio moj posao? Finaliziranje problema s nekim pojedincima. Nakon toga bih otišao kući – rekao je državnoj tužiteljki Mariji Semenenko.
Veršinjin, za razliku od plaćenih ubica koje gledamo u filmovima, nije svoje žrtve ubijao iz snajpera s velike udaljenosti. Bio je prisiljen da puca iz blizine, a razlog je pomalo bizaran. Naime, ima problema s vidom.
Veršinjin je ispitivan za vreme suđenja notornom mafijaškom bosu Dimitriju Lješnjakovu. On je vodio bandu pod imenom „Forest“ poznatoj po brutalnim likvidacijama po čitavoj Moskvi, a ubica pokajnik odmah je identifikovao šestoricu članova. Još ranije je Lešnjakove strpao u zatvor na 25 godina.
Potvrdio je da mu je Lešnjakov često plaćao za ubistva protivnika.
– U to vreme ubistva su bila svakodnevica. Obična dnevna rutina.
Njegova prva prava žrtva za „Forest“ bio je mafijaški bos iz mesta Mias na Uralu, ali pre toga je sarađivao s drugom bandom.
– Sve je počelo kad sam imao 18 godina. Moji prijatelji i ja smo se okupili i oformili bandu pod imenom „Lokomotiv“.
U svom rodnom gradu nije se dugo zadržao, vrlo brzo je otišao u Moskvu, a potom u Perm i Rostov.
– Ponekad sam radio kao ubica, a ponekad kao uterivač dugova.
Priznao je da je radio za mafijaškog kuma Mihaila Prutova, a detaljno je opisao i na koji način je ubijao svoje žrtve.
– Nekoliko dana sam ih posmatrao i snimao svaki njihov pokret. Najčešće bih ih likvidirao kad bi izlazili iz zgrade ili automobila. Pre samog ubistva popričao bih s Prutovom, raspitivao se o načinu ubistva, ali bih mu tražio i vozača koji bi me odvezao s mesta zločina.
Uoči svakog ubistva Veršinjin je imao isti ritual.
– Prerušio bi se. Nosio bi naočare, šešir i šal. Približio bih se žrtvi, upucao je i pobegao. Otišao bi prvo u neku obližnju zgradu, presvukao bih se i ušao u automobil koji bi me uvek čekao u blizini. U idealnoj situaciji, cela operacija bi trajala oko tri minuta – rekao je Veršinjin, dodavši da ponekad nije bilo sve kako je zamislio, te da je ponekad morao da improvizuje. Posebno pamti kada je jednog čoveka dočekao u kontejneru za smeće.
– Nema tu emocija. Jednostavno sam radio svoj posao.
Sredinom devedesetih po ubistvu su mu plaćali 5.000 dolara, a jednom su mu kao nagradu uručili i lažan pasoš. Uhapšen je 2009. godine i osuđen na 19 godina zatvora. Kaže da je i sam svestan da će po izlasku iz zatvora imati velikih problema sa svojim starim prijateljima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com