Dve trećine Srba ima negativan stav prema Albancima, kao i dve trećine Albanaca prema Srbima, iako samo petina Srba lično poznaje nekog Albanca i svega šest odsto Albanaca ima poznanika među Srbima, pokazalo je najnovije istraživanje agencije „Faktor plus“.
Ovo istraživanje agencija „Faktor plus“ uradila je, inače, za potrebe Novinske agencije Tanjug, a povodom šireg projekta „Srbi i Albanci – kojim putem dalje“, koji Tanjug realizuje u saradnji sa albanskom novinskom agencijom ATA i uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške.
Istraživanje je objavljeno u avgustu, na uzorku od 1.000 ispitanika u Srbiji, bez Kosova i Metohije, i 1.000 u Albaniji.
Reč je, inače, o prvom takvom, komparativnom ispitivanju javnog mnjenja u dve zemlje na temu „Odnos srpskog i albanskog naroda, perspektiva tog odnosa, tačke sporenja, mogućnosti i polja saradnje“.
Rezultati ispitivanja su pokazali da većina Srba i Albanaca ne poznaje lično pripadnike drugog naroda. Na pitanje kakav stav imaju jedni prema drugima, 64 odsto Srba se izjasnilo da ima negativan stav prema Albancima, dok se 59 odsto Albanaca izjasnilo da ima negativan stav prema Srbima.
Odgovori na pitanje o kojem narodu u okruženju imaju najnegativnije mišljenje, bili su nešto drugačiji.
Najnegativnije mišljenje, kada je reč o narodima u okruženju, Albanci ubedljivo imaju prema Srbima, čak 68 odsto, dok Srbi to osećanje imaju pre svega prema Hrvatima, 45 odsto.
Dok na listi srpskih ispitanika Albanci zauzimaju drugo mesto sa 33 procenta negativnih mišljenja, Albanci posle Srba najnegativnije mišljenje imaju prema Crnogorcima – 13 odsto.
Kada je reč o pozitivnim mišljenjima, građani Srbije najviše vole Grke 43 odsto, a Albanci Italijane – sa samo jednim procentom više.
Kod građana Srbije slede Crnogorci i Makedonci, za koje se opredelilo 20, odnosno 18 odsto, a kod Albanaca Grci sa 22 procenta, pa onda Crnogorci sa 16 odsto pozitivnih odgovora.
Srbi i Albanci jedni druge opisuju kao agresivan narod
Kada se uporede stavovi Srba i Albanaca uočava se takođe nezainteresovanost i jednih i drugih za međusobne odnose, a zanimanje pokazuje tek 24 odsto građana Srbije i svega 15 odsto građana Albanije.
Istraživanje pokazuje i da negativan stav prema građanima Albanije ima najviše Srba od 30 do 39 godina, njih 73 odsto, dok su najnegativniji prema Srbima Albanci starosti od 25 do 29 godina, njih 74 odsto.
Srbi i Albanci jedni druge opisuju kao agresivan narod, dok istovremeno navode da dva naroda nemaju nikakvih sličnosti.
Kao agresivne, Srbe je opisalo 57 odsto Albanaca, dok je isto mišljenje o Albancima dominantno kod 51 odsto Srba.
Polovina Srba i Albanaca smatra da između dva naroda nema nikakvih sličnosti, što misli 50 odsto građana Albanije i 47 odsto građana Srbije, a najvećom sličnošću i jedni i drugi smatraju geografsku pripadnost.
Tako misli 39 odsto Srba i 41 odsto Albanaca, dok najmanje sličnosti vide u vaspitanju, za koje se izjasnilo svega tri odsto Srba i isto toliko Albanaca.
Nepoželjne kolege i komšije
Istraživanje pokazuje i da većina Srba i Albanaca nema ništa protiv da pripadnici drugog naroda posete njihovu zemlju, na šta pristaje 73 odsto Srba i 80 odsto Albanaca.
Najveći broj građana Srbije koji bi posetili Albaniju ima završen fakultet, njih 84 odsto, dok je za dva procenta više visokoobrazovanih Albanaca koji bi došli u Srbiju.
S druge strane, mnogo manje Srba i Albanaca bi pristalo da pripadnici drugog naroda žive u njihovoj zemlji, te su Srbi kao sugrađani poželjni za 29 odsto građana Albanije, dok 33 odsto Srba nema ništa protiv da Albanci žive u Srbiji.
Takođe, polovina Srba i Albanaca izjasnila se da ne bi pristala da radi sa Albancem, odnosno Srbinom.
Za većinu Srbi i Albanaca pripadnici drugog naroda nisu ni poželjne komšije, te 74 odsto Srba izričito odbija da im komšija bude Albanac, dok 71 odsto Albanaca ne želi Srbina za suseda.
Čak 85 odsto ispitanika starijih od 60 godina iz Srbije ne bi pristali da budu komšije sa Albancima, a isto o Srbima odgovara četiri odsto manje ispitanika istog uzrasta u Albaniji.
Stavovi o braku još negativniji
Osim što jedni druge smatraju nepoželjnim komšijama i kolegama na poslu, Srbi i Albanci imaju još negativniji stav kada je u pitanju brak.
Čak 92 odsto ispitanika iz Srbije ne bi pristalo na brak sa Albancem ili Albankom, dok je o braku sa Srbinom ili Srpkinjom negativno odgovorilo 85 odsto albanskih ispitanika.
Ako bi imalo priliku da turistički poseti Albaniju, to bi učinilo samo 14 odsto Srba, dok bi 17 odsto Albanaca došlo u Srbiju kao turisti.
Da posete Albaniju iz Srbije najviše odbijaju ispitanici koji su završili samo osnovnu školu, njih 80 odsto, a protiv turističke posete Srbiji najviše je onih koji imaju od 25 do 29 godina (63 odsto) i onih sa osnovnom školom (63 odsto).
Nešto više od polovine Srba smatra da Albanija nije sigurna destinacija za letovanje, njih 56 odsto, dok o Srbiji isto misli dva procenta manje Albanaca.
Takođe, blizu polovine i Srba i Albanaca izjasnili su se da ne bi posetili manifestaciju ili događaj koji organizuju Albanci, odnosno Srbi.
O odnosu dva naroda
Kada je reč o međusobnom odnosu dva naroda, Srbi i Albanci ga objašnjavaju na različite načine.
Skoro polovina Srba (45 odsto) smatra da je njihov odnos prema Albancima posledica stanja na Kosovu i Metohiji, dok nešto manje Albanaca (39 odsto) smatra da su za to presudni istorijski događaji.
Istovremeno, polovina građana Srbije i Albanije smatra da je dobar odnos dva naroda važan za obe zemlje, što misli 47 odsto Albanaca i 57 odsto Srba.
Upoređujući sadašnje odnose Srba i Albanaca u odnosu na period od pre pet godina, skoro polovina Srba (47 odsto) smatra da tu nema velikih promena, a isto misli tri petine Albanaca (57 odsto).
U nešto većem procentu, i Srbi i Albanci smatraju da se odnos dve zemlje u budućnosti neće bitno menjati, u šta veruje 67 odsto Albanaca i 63 odsto Srba.
Ipak, da bi bolja saradnja Albanije i Srbije donela Albaniji neophodne promene, veruje 41 odsto Albanaca, a njih 38 odsto misli da bi to poboljšalo ekonomsku situaciju, dok je za procenat manje onih koji smatraju da bolja saradnja ne bi ništa dobro donela.
S druge strane, trećina Srba je u uverenju da bi bolja saradnja sa Albanijom Srbiji donela stabilnost, isto toliko misli da bi to poboljšalo spoljnopolitičku situaciju Srbije, dok 17 odsto Srba smatra da ta saradnja ne bi ništa donela.
Na pitanje o zajedničkim ciljevima dve zemlje, polovina Srba i tri petine Albanaca (58 odsto) reklo je da ih Srbija i Albanija nemaju, dok je trećina Srba (34 odsto) i Albanaca (31 odsto) kao zajednički cilj navela ulazak u EU.
Dok su tri četvrtine Srba (72 odsto) saglasne sa tvrdnjom da su odnosi Srba i Albanaca ključni za stabilnost regiona, isto misli tek dve petine Albanaca (44 odsto).
Međutim, Srbi i Albanci imaju približno ista gledišta kada je reč o tome da li su odnosi dva naroda ključni za prosperitet dve zemlje, a sa tom tvrdnjom je saglasno 53 odsto Srba i 45 odsto Albanaca.
Građani Srbije i Albanije su gotovo saglasni u oceni uticaja političara na odnos dva naroda, te 60 odsto Srba i 56 odsto Albanaca smatra da političari imaju negativan uticaj, a svega 12 odsto Srba i 13 odsto Albanaca misli pozitivno o uticaju političara.
Čak 84 odsto Srba smatra da je Kosovo osnovni kamen spoticanja u odnosima srpskog i albanskog naroda, dok je nešto više od polovine Albanaca (54 odsto) saglasno sa tom konstatacijom.
O Kosovu i Metohiji
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, 83 odsto Albanaca smatra da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova u zamenu za hitan prijem u EU i ekonomsku pomoć Srbiji, dok to misli samo četiri odsto građana Srbije, a za četvrtinu Srba (26 odsto) najprihvatljiviji je stav da Srbija treba da čeka povoljniji spoljopolitički momenat.
Više od polovine Albanaca, njih 58 odsto, veruje da ekonomsko-politička saradnja Srbije i Albanije ne bi mogla da doprinese boljim odnosima sa Rusijom, a polovina Srba je saglasna sa stavom Albanaca.
Takođe, trećina i Albanaca i Srba smatra da ekonomsko-politička saradnja Srbije i Albanije ne bi doprinela boljim odnosima sa SAD, a nešto više od trećine Srba i Albanaca deli isto uverenje po pitanju boljih odnosa sa EU.
Kada je reč o Rusiji i njenom uplitanju u odnos Srbije i Albanije, tu se uočava razlika u stavovima Srba i Albanaca.
Dok 42 odsto Srba smatra da bi Rusija poboljšala odnose Srbije i Albanije, 65 odsto Albanaca ne misli tako.
Razlike u stavovima uočavaju se i kada je reč o uplitanju SAD u odnos Srbije i Albanije, te dve trećine Srba (66 odsto) smatra da odnos dve zemlje ne bi bio bolji u tom slučaju, dok nešto manje Albanaca (61 odsto) misli da bi umešanost SAD poboljšala taj odnos.
Građani Srbije i Albanije nisu saglasni ni po pitanju umešanosti EU u odnos Srbije i Albanije, te 60 odsto Srba smatra da odnos dve države u tom slučaju ne bi bio bolji, dok 43 odsto Albanaca misli suprotno.
Najveći broj Srba (42 odsto) smatra da bi odnos Srbije i Albanije bio bolji ako bi se umešala Rusija, dok većina Albanaca (61 odsto) u tom smislu najviše poverenja ima u SAD.
Rezultati istraživanja predstavljeni su danas na konferenciji za novinare u hotelu „Metropol“ u Beogradu, a rezultate su komentarisali politički analitičar, publicista iz Tirane Ben Andoni, i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i zamenik predsednika Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.
„Dosta utemeljenja na predrasudama“
Direktor Agencije za ispitivanje javnog mnjenja „Faktor plus“ Vladimir Pejić je, predstavljajući rezultate, ukazao na tri problematične tačke u tim odnosima – istorijske, religijske i kulturološke razlike, problem Kosova i Metohije, te stereotipe koji vladaju.
Pejić je naveo da i Srbi i Albanci misle jedni za druge da su agresivni i da u njihovim mišljenjima dominiraju stereotipi, međutim, kako je naveo, oni su jedni kod drugih prepoznali i neke druge dobre osobine.
„Trećina građana Srbije smatra da su Albanci lojalni i vredni. To je dobro. Ne vidi se samo ono što je negativno. Kada je reč o negativnim kvalifikacijama, ima dosta toga što nije lepo ni čuti, a pri tome nije utemeljeno na podacima već na predrasudama“, rekao je Pejić.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da ima razloga za optimizam kad je reč o odnosima Srba i Albanaca što, kaže, potvrđuju i rezultati istraživanja.
Jankovićeva je, komentarišući rezultate ovog istraživanja, ukazala na negativnu percepciju koja postoji između dva naroda i doživljaj da smo jedni drugima najveći neprijatelji, čemu su i političari dosta doprineli.
Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović istakla je da se mnogo toga radi da se između Beograda i Tirane uspostavi bolja komunikacija.
„Ta komunikacija je na mnogo boljem nivou nego što se percipira. Političari su na tom planu napravili veliki iskorak“, rekla je Joksimovićeva.
Publicista i politički analitičar iz Tirane Ben Andoni ocenio je da ne treba trošiti vreme na razlike između Albanaca i Srba već da treba staviti akcenat na sličnosti.
Među Srbima i Albancima postoje samo tri razlike – jezik, politika i pitanje Kosova, rekao je Andoni i u šali podsetio da su nekada savetovali Srbima da kada dolaze u Albaniju ponsu tri suve stvari – suve čarape, suv novac i suvi barut, a da im je danas, kao i svima, potrebno da ponesu samo suv novac.
Profesor FPN-a i zamenik predsednika Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović napominje da je dijalog važan za izgradnju boljih odnosa.
Đukanović smatra da će se, kada dođe do sveobuhvatnog rešenja Beograda i Prištine, ambijent u kojem razgovaramo sa albanskim narodom promeniti.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com