Činjenica je da crna boja najbolje upija sunčevo zračenje, a bela ga najbolje reflektuje. Crna podloga apsorbuje sve boje, pa ne vidimo ni jednu, a bela sve što naše oči vide kao belo. Logika nalaže da je najbolje na suncu nositi belu odjeću jer ona reflektuje sve. Pa ipak, beduini nose crno. Naime, koze koje uzgajaju beduini, kao i neke druge pustinjske životinje, imaju crnu dlaku, dok većina arktičkih ptica ima belo perje, s tim da kao što će nauka pokazati, stvar nije samo u kamuflaži…
Dve studije
Pre svega odeća se ponaša slično prema našem telu kao i prema suncu. Drugim rečima, crna boja će bolje apsorbovati zračenje našeg tela baš kao što će bolje upijati zračenje sunca u vidljivom i infracrvenom delu spektra. Na isti način bela će bolje reflektovati zračenje tela nazad prema koži baš kao što će odražavati zračenje sunca spolja. Crni materijali apsorbuju energiju uglavnom zrače u infracrvenom delu spektra koji ljudske oči ne vide. Zato su crni automobili topliji na dodir od beli., Tu sada naša priča o beduinima, kozama i arktičkim pticama postaje malo složenija. Te detalje odlično je razotkrila jedna velika studija sprovedena još 1978. koja je istražila uticaj različitih boja perja na različitim temperaturama i u različitim uslovima– belog i crnog, na vrućini i na hladnoći, sa ravnim i sa „nakostrešenim“ perjem i bez vetra i sa vetrom.
Rezultati su pokazali sledeće
U hladnim uslovima bez vetra s poravnatim perjem crne ptice najbolje su zadržavale toplotu, malo bolje nego kada su ga nakostrešile. Na vrućini bez vetra belo nakostrešeno perje najbolje je reflektovalo i otpuštalo toplotu i time štitilo od vrućine. Ali kada se uslovima doda vjetar, stvari se menjaju. Na vjetru, brzina većih od 3 m/s, nakostrešeno belo perje najslabije odvodi toplinu. To objašnjava zašto većina arktičkih ptica ima takvo perje. Crno, nakostrešeno perje u takvim okolnostima najbolje odvodi toplinu, što objašnjava zašto Beduini nose crnu lepršavu odeću, a njihove koze imaju crnu dlaku.
Zašto je tako?
Crna odeća apsorbuje oba zračenja – i sunčevo i našeg tela. Međutim, ako je odeća labava, odnosno ako nije pripijena i izložena vetru, strujanje vazduha odvodiće toplotu iz odeće brže nego što se ona apsorbuje i prosleđuje do kože. S druge strane crna, pripijena majica na suncu bez vetra biće najgore moguće rešenje za vrućine. Slične rezultate zabeležila je jedna druga studija, koja je išla upravo za time da otkrije odgovor naše pitanje o beduinima u crnom. Ona je pokazala da su se ljudi odeveni u crnu labavu odeću zagrejavali podjednako kao oni odeveni u belu. Naime, iako je površina njihove odeće apsorbovala oko 2.5 puta više toplote, čini se da ona nije prodirala do tela, dok se telo hladilo kroz razne otvore na širokoj odeći. Konačno treba imati na umu da beduini često putuju ogrnuti u belo i da su u senci svojih šatora često u crnom
Šta iz svega toga možemo zaključiti?
U velikoj većini slučajeva u okolnostima u kojima mi živimo – na ulicama gradova na kojima leti uglavnom nema ni daška vetra, ipak je najbolje slediti preporuke doktora – nositi belu i lepršavu odeću.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com