Osobe s visokim koeficijentom inteligencije dele dosta zajedničkih crta ličnosti. Neke od njih su logične, a neke od ovih osobina mogle bi da vas iznenade.
Čitanje
Mnogi pametni ljudi vole da se izgube u dobroj knjizi. Osim toga, dokazano je da samo čitanje povećava inteligenciju.
Skromnost
Dunning-Krugerov efekt govori da su najkompetentniji učenici potcenili svoju kompetenciju jer su smatrali da su zadaci laki, dok su manje kompetentni učenici uveliko precenili svoju kompetenciju.
Psovanje
Postoji uobičajena zabluda da oni koji puno psuju imaju ograničen rečnik. Studije su, međutim, pokazale da psovanje zapravo može pokazati inteligentniju upotrebu jezika, kao dodatnu crtu koju artikulisani govornik može koristiti za maksimiziranje efikasnosti komunikacije.
Empatija
Dugo su stručnjaci koeficijent inteligencije i emocionalnu inteligenciju smatrali odvojenima te je postao stereotip da pametnim ljudima nedostaju društvene veštine. Ali novije studije pokazale su da ljudi s visokim IQ-om takođe pokazuju visok EQ, posebno u pogledu empatije. Visokointeligentni pojedinci dobro su usklađeni s potrebama i osećanjima drugih i ponašaju se na način koji je osetljiv na te potrebe. Obično su jako zainteresovani za više učenja o ljudima.
Samokontrola
Studije pokazuju da oni s višim IQ-om mogu bolje obuzdati impulse, obično imaju i bolji smisao za planiranje i ciljeve i promišljeni su. Učesnici ispitivanja s višim IQ-om pokazuju veću suzdržanost.
Znatiželja
Pokazivanje nezasitne znatiželje povezano je s visokim IQ-om, što ima smisla jer je u skladu sa strašću za učenjem.
Samoća
Studija iz 2016. objavljena u British Journal of Psychology sugeriše da pametniji pojedinci imaju manje zadovoljstva od druženja nego većina ljudi. Oni uživaju u svojoj samoći.
Razmišljanje izvan okvira
Mnogi inteligentni ljudi smatraju se čudnima ili arogantnima jer imaju tendenciju da krše ili menjaju pravila, obrasce razmišljanja i tradicije. Ali tako pronalaze najbolja rešenja.
Nered
Neuredan radni sto nekada je bio znak pretrpanog uma, ali novija istraživanja sugerišu da je u pitanju nešto suprotno. U istraživačkom projektu iz 2012. holandskog Univerziteta Groningen otkriveno je da ljudi intelektualno napreduju u pretrpanom okruženju, a neorganizovanost tera mozak da se više usredotoči.
Pažljivi
Prema psiholozima, radi se o tome kako mozak obrađuje informacije, a visoko inteligentni ljudi provode više vremena zaokupljeni onim što posmatraju nego onime što prezentuju.
Kreativnost
Lako je misliti da su inteligencija i kreativnost odvojene jer njima upravljaju suprotne strane mozga. Ali, zapravo, oni s visokim IQ-om koriste oba kvaliteta zajedno kako bi postigli svoje ciljeve. Čak je i Albert Ajnštajn rekao da je mašta važnija od znanja: ‘Jer znanje je ograničeno, dok mašta obuhvata ceo svet, podstičući napredak, rađajući evoluciju’.
Noćna sova
Kasnonoćni i kasnojutarnji stil života često se smatra antitezom uspehu, ali neki psiholozi sugerišu da inteligentniji među nama mogu da pomere svoje biološke satove kako bi lakše postigli lične ciljeve.
Granice
Mnogi izvori kažu da su intelektualci zapravo najbolji u priznavanju svojih granica. To je povezano sa znatiželjom, jer priznati da nešto ne znate postaje lakše kada istinski želite da učite.
Otvoren um
Kaže se da su oni s višim IQ-om spremniji za nove ideje. To je djelomično zbog činjenice da neće prihvatiti stvari zdravo za gotovo i radije će najprije pogledati dokaze sa svih strana. Tek nakon što im se predoči raznolik izbor mišljenja, visokointeligentni pojedinci odlučuju sami.
Veruju sopstvenom rasuđivanju
Međutim, nakon što donesu mišljenje, inteligentni ljudi verovatno neće biti pokolebani. Oni su već napravili promišljen i proračunat izbor i ostaju pri njemu.
Mačke
Dok su oni sa psima verovatnije aktivni i društveni, neki psiholozi sugerišu da oni s mačkama imaju viši koeficijent inteligencije uz veću introvertnost i osetljivost.
Duhovitost
Istraživači sa Univerziteta u Novom Meksiku 2011. otkrili su da pisci komedija imaju visoke rezultate verbalne inteligencije, a naknadna studija pokazala je isto kod stand-up komičara.
Crni humor
Studija iz 2017. je pokazala da oni koji postižu više rezultate na testovima verbalne i neverbalne inteligencije najverovatnije uživaju i razumeju crni humor.
Velikodušnost
Neki psiholozi sugeriše da ljudi s višim koeficijentom inteligencije više daju jer uopšteno imaju veće resurse te mogu očekivati da će kasnije povratiti ono što su dali i više su zabrinuti za javno dobro i zajedničku korist.
Razgovaraju sami sa sobom
Suprotno ideji da je to znak ludila, pričanje sa samim sobom zapravo se smatra znakom visokog koeficijenta inteligencije i korisnom misaonom tehnikom za jačanje pamćenja.
Anksioznost
Nažalost, visok stepen anksioznosti povezan je s visokim stopama IQ-a, posebno sa zabrinutošću oko društvenih situacija. Ali to nije činjenica, samo moguća veza.
Prvorođeni
Studija norveškog Nacionalnog instituta za zdravlje sugeriše da su najstarija deca obično pametnija. Ne zbog njihovih gena, već zbog načina na koji su odgojeni.
Prilagodljivost
Nedavna psihološka istraživanja sugeriraju da inteligencija ovisi o sposobnosti mijenjanja vlastitog ponašanja kako biste se učinkovitije nosili s okolinom, donosi MSN.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com