Verovatno niste jedini kojima se sviđa miris benzina, ali ima i onih koji misle drugačije, a naučnici su rešili da daju odgovor na ovaj „fenomen“.
Postoje dve teorije, jedna psihološka i jedna fiziološka. Prustov fenomen ima korene u psihologiji kognitivnog ponašanja sa malo dodate anatomije. Radi se o fenomenu koji je dobio ime po francuskom pistu Marselu Prustu, a koji objašnjava zašto volimo miris vanile, borova ili limuna, ili zašto nas miris sveže pokošene trave podseća na detinjstvo.
Prema istraživačima Univerziteta u Liverpulu, naš olfaktorni sistem je dovoljno blizu delova našeg mozga koji obrađuju emocije i pamćenje (amigdala i hipokampus), pa mirisi mogu lakše da pokrenu emocije isključivo na temelju blizine našeg frontalnog korteksa. Vaše čulo mirisa je toliko blisko vašem mozgu, da mirisi pokreću emocije brže nego bilo šta drugo. Što se tiče benzina, miris možemo da povežemo sa ugodnom vožnjom zahvaljujući saradnji našeg mozga i nosa.
Druga teorija je više fiziološka i više zastrašujuća. Ideja je da mali tragovi benzena u benzinu umrtvljuju naš mezolimbički sistem, dajući nam privremeni osećaj euforije i povezujući miris goriva sa osećajem blaženstva. Možda nam se zapravo i ne sviđa miris benzina, nego samo ono što on čini našem mozgu povezujući ga sa srećom. Kako piše N1, to bi mogao da bude razlog zašto isti ljudi vole miris benzina kao miris boje, teniskih loptica ili laka za nokte. Benzen čini samo malo udeo benzina, manje od 1 posto, ali naše čulo mirisa može da ga pokupi u vazduhu.
Benzen je ipak gadna stvar. Američki Nacionalni institut za zdravlje opisuje šta se događa kada smo previše izloženi inhalatorima kao što je benzen, koji je isparljivi rastvarač, i njegovu sposobnost da izazove „oštećenje kratkoročnog pamćenja, pažnje, inhibicije odgovora i rešavanja problema“, sa dugotrajim efektima „zbog rastvarača koji izaziva gubitak volumena bele mase u celom mozgu“. Ukratko, benzen i drugi otrovni rastvarači izjedaju naš mozak.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com