Kada vas neko iznervira ili uradi nešto što vas zaista povredi, možda ćete u neverici reći za tu osobu „kakav psihopata“ ili „ona je potpuni sociopata“. Većina nas te „etikete“ dodeljuje proizvoljno, u odnosu na nečije čudno ponašanje, koje ne razumemo ili ne odobravamo.
Ali, da li uopšte znamo ko je psihopata, a ko sociopata?
Ono što im je zajedničko je to da im nedostaje empatije, ne poštuju pravila (ponekad ni zakone), ne interesuju ih prava drugih, imaju tendencije da budu nasilni i nikada se ne osećaju krivim za nešto.
U čemu je onda prava razlika između njih? „Nijedno nije zvanična dijagnoza samo po sebi, ali sociopatija spada pod dijagnozu antisocijalnog poremećaja ličnosti (ASPD)“, kaže profesor psihijatrije dr Donald Blek. Ljudi koji imaju ASPD su uporni lažovi, nemaju nikakvu predstavu o tome šta je pogrešno a šta nije, i između ostaloj, imaju jako izraženu arogantnu stranu ličnosti.
Šta je zapravo ASPD?
Ako osoba ima ASPD, može da se ponaša na načine koji su u suprotnosti sa društveno prihvatljivim standardima, da krše zakone i da osećaju malo ili nimalo krivice kada urade nešto pogrešno. Ovo stanje se obično razvija u detinjstvu, ali ne može da se dobije dijagnoza sve dok osoba ne navrši 18 godina ili više.
Lekari dijagnostikuju decu koja imaju antisocijalne probleme sa poremećajem ponašanja.
Ako imate ovaj poremećaj ličnosti, mogli biste da radite stvari kao što su:
-Lažete ili varate druge radi lične koristi
-Činite zločine
-Zanemarujete pravila ili bezbednost drugih
-Delujete impulsivno ili agresivno
-Ponašate se hladno prema drugima
-Lažete i o velikim i malim stvarima
-Imate malo, ako ih imate uopšte, bliskih veza
-Imate probleme sa zadržavanjem posla ili obavljanjem školskih zadataka
-Preuzmi nepotrebne rizike
I psihopate imaju ove karakteristike, ali su takođe i egocentrični, emocionalno veoma plitki. Ipak, ono što je možda najvažnija razlika između sociopate i psihopate je to što kada imate posla sa psihopatom, uglavnom nemate pojma da je psihopata… što ga čini utoliko opasnijim, prenosi Stil.
„Psihopate su vešti manipulatori“, kaže psiholog Elizabet Lombardo. „To je osoba koja će vam udeliti komplimente, učiniti da se dobro osećate, reći će sve prave stvari sve dok ne shvatite da vam krade novac ili kuje neki plan protiv zakona, protiv vas ili nekog drugo“.
Dešava se čak i da ljudi budu u braku sa psihopatom, nemajući ideju da je njihov partner takav, i to najbolje govori o njihovoj veštini manipulacije i pridobijanja nečijeg poverenja.
Sociopate je, s druge strane, lakše uočiti.
„Kada imate interakciju sa psihopatom, ako ga iznervirate, on će umeti da ‘iskulira’, ali ne i sociopata. Oni se lako iznerviraju ako nešto ne ide kako su oni zamislili, a ponekad su usred tog besa i agresivni. Ne mogu da se ‘sastave’ i imaju emocionalne ispade“, kaže Lombardova.
Dakle, sociopate nisu ni blizu tako hladnokrvne kao psihopate, tako da ove prve možete da „uhvatite“ u prevari, dok su ovi drugi mnogo veštiji i gotovo niko ne može da shvati njihove prave namere.
Ukoliko u svom životu imate nekog sociopatu, primetićete još neke stvari: možda se ne uklapa ni u jedno društvo, a teško mu je i da zadrži bilo koji posao. Psihopate su potpuno drugačije, i to su najčešće ljudi koji uspevaju da izgrade bogatu karijeru, i vrlo su dopadljivi ljudima, a u stvari su majstori manipulacije.
Psihopatske i sociopatske crte ličnosti se javljaju u različitim nivoima. Tako su neki od njih možda lopovi ili sitni prevaranti, drugi bi mogli da budu i ubice. Bez obzira na „ozbiljnost“ tih karakternih osobina, ovi ljudi mogu da budu opasni, zbog čega je jako važno da se udaljite ako prepoznate da se neka osoba uklapa u „kalup“ psihopate ili sociopate. Bilo bi dobro i da razgovarate sa stručnjakom…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com