Nije tajna da je san važan za celokupno zdravlje, ali nedostatak sna može imati značajne posledice na srce, jer ljudi s nesanicom imaju veću verovatnoću da će doživeti srčani udar, pokazuje nova studija koju je preneo CNN.
Nesanica je najčešći poremećaj spavanja u SAD-u, napisali su naučnici u radu objavljenom u petak u časopisu Clinical Cardiology, ističući da se 10 do 15 posto ljudi u SAD-u bori s njom.
Velika analiza podataka prethodno objavljenih istraživanja sugeriše da je potencijalna povezanost između nesanice i rizika od srčanog udara najjača kod žena.
Dr. Marta Gulati, direktorka prevencije na Institutu za srce Cedars-Sinai Smidt, rekla je da su većina njenih pacijenata žene i da je nesanica uočeni faktor rizika za žene koje su imale bilo koji oblik ishemijske bolesti srca.
“Nesanica je zapravo prilično česta. Vidimo je verovatno kod svakog desetog pacijenta u Sjedinjenim Državama,” rekla je Gulati, koja nije bila uključena u novo istraživanje.
“Moj utisak je da gotovo svako iskusi nesanicu u nekom trenutku svog života. Procena je da svaka druga odrasla osoba to doživi u nekom trenutku svog života, možda kratkoročno zbog stresnih trenutaka.”
Za potrebe istraživanja naučnici iz medicinskih ustanova u Egiptu, Saudijskoj Arabiji i Pakistanu, kao i harvardskog medicinskog fakulteta u Sjedinjenim Državama definisali su nesanicu kao poremećaj spavanja s tri glavna simptoma: pacijent teško utone u san, ima poteškoća tokom spavanja i prerano se budi i ne može ponovo zaspati.
Analiza je obuhvatila podatke prikupljene od 1,18 miliona odraslih osoba u SAD-u, Velikoj Britaniji, Norveškoj, Nemačkoj, Tajvanu i Kini tokom više od 11 godina, prenosi Poslovni.
Od ukupnog broja ispitanika 153.881 je imao nesanicu, a 1.030.375 nije.
Naučnici su otkrili da su oni s nesanicom imali 1,69 puta veću verovatnoću da će doživeti srčani udar nego ljudi bez nesanice. Broj srčanih udara i dalje je bio relativno nizak – javljao se kod oko 1,6 posto ljudi s nesanicom i 1,2 posto onih bez.
Studija je takođe otkrila povezanost između povećanog rizika od srčanog udara i koliko dugo je učesnik spavao svake noći.
Oni koji su spavali pet sati ili manje imali su najveću povezanost s rizikom od srčanog udara i imali su 1,56 puta veću verovatnoću da će doživeti srčani udar od ljudi koji su spavali sedam ili osam sati.
Duže trajanje sna nije uvek štitilo.
Studija je pokazala da ljudi koji spavaju šest sati noću imaju manji rizik od srčanog udara od onih koji spavaju devet sati ili više.
“Mnoge studije pokazale da je magični broj za nas između sedam i osam sati sna”, kaže Gulati. “Očigledno postoji varijabilnost za sve, ali previše sna retko je problem.”
Studija je zaključila da je povećani rizik od srčanog udara među osobama s nesanicom postojao bez obzira na starost ili pol.
Gulati je rekla da postoji nekoliko načina na koje nedostatak sna može stvoriti veći rizik od srčanog udara. Hormon kortizol, odgovoran za regulaciju odgovora tela na stres, centralni je problem.
Ako su nivoi previsoke, to će povećati krvni pritisak. Kad osoba dobro spava, krvni pritisak noću pada.
“Ako imate problema sa spavanjem, znamo da je vaš krvni pritisak povišen noću”, kaže Gulati.
Viši krvni pritisak noću uzrokovan neravnotežom kortizola jedan je od potencijalnih puteva do povećanog rizika od srčanih bolesti, rekla je.
Kako bi se izbegla nesanica Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuju da se leže i ustaje u isto vreme, uključujući u neradne dane, da u spavaćoj sobi bude prijatna temperatura, da je bez buke i zamračena, da se iz nje uklone računari, televizori i pametni telefoni, da se izbegavaju veliki obroci, kafa i alkohol pre spavanja i da se tokom dana održava primerena fizička aktivnost.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com